Moj mali svet

14 Nov, 2011

Njena misao

Moje priče — Autor muckos @ 11:50

 

Sedela je na klupi u parku. Dok je jesenje lišće krasilo zemlju, nad njom je plesalo drveće šarenih haljina, uz opuštajuću muziku vetra. U daljini čuo se dečiji smeh. Ta radosna muzika grejala joj dušu. Svojim nožicama igrala se sa opalim lišćem. Volela je taj zvuk. Bio je tako poseban. Tako nežan. I još po neki crvkut ptica, nije još sve u prirodi zaspalo. Nije ni u njoj. Sedela je tako na klupi u praku. Kada je odlutala u svoju misao

"Ne mogu. Boli. Oprost ne znači i zaboravljanje. Čovek nije stvoren da zaboravlja. Ali iako se trudim da to učinim, ne mogu, jer sve se nekako vraća. Očekujem nemoguće. Ili možda da očekujem od nekog drugog karaktera, možda isto to ne bi bilo nemoguće. Svesna sam da ono što želim neće se ostvariti. Jednostavno boli. I to ne vide. Ne shvataju... Nikada neće ni shvatiti, jer nisu u mojoj koži. Ne mogu oni da uklone moju bol. Ne mogu, nisu u stanju. Za to je potreban jak karakter, volja, i velika ljubav. Da li je vreme da odem? Ne znam. Ali znam da sam jedina ja koja mogu da utišam ovaj vetar boli. Jedina ja. Jer drugi to neće učiniti za mene. Previše tražim. I samo sam lažnu nadu stvorila sebi. Taj učinak toliko boli, i koliko god ja brisala tragove stvori se neko ko baca nove. Dosta mi je čišćenja, mrzim čišćenje, neću više da čistim da bi drugi bili zadovoljni,jer ćutim i brišem. Zar sam za to stvorena? Ne, stvorena sam da živim i uživam u trenutku. Stvorena sam, da me vole i da volim. Stvorena sam da dobijam i da poklanjam samo lepo. Stvorena sam da me poštuju i da poštujem. Stvorena sam da koračam dugom, ne trnjem. Stvorena sam da me drži jedna ruka, ruka koja je samo moja, ničija druga. Stvorena sam za sreću, ne za bol. Stvorena sam za iskrenost, predanost, ljubav, strast i poštovanje."

Podigla je svoje prelepo lice. Gledala je u nebo. I nije bilo toliko sivo i sumorno za ovo doba godine. Prolomio se jedan zračak sunca kroz granje. Obasjao je njene božanstvene oči. Vratila je pogled. Bacila ga u ruke na svom krilu. U tom trenu jedan zlatni listić pao joj u naručje.

 

"I negde je stvoren neko ko će mi to pružiti!", pomislila je s osmehom!



"Ja stvorena sam da se smejem i radujem"

 


Komentari

  1. Nikad ne zaboravi da si ovo napisala o sebi: "Stvorena sam da živim i uživam u trenutku. Stvorena sam, da me vole i da volim. Stvorena sam da dobijam i da poklanjam samo lepo.

    Autor sanjarenja56 — 14 Nov 2011, 14:37

  2. Sanjarenja, ni pod tačku razno, što bi rekli :)

    Autor muckos — 14 Nov 2011, 14:43

  3. Napreduješ i to me veoma raduje:)))

    Autor persefona — 14 Nov 2011, 16:57

  4. Persefona, :))

    Autor muckos — 14 Nov 2011, 17:17

  5. Ma ne samo da napreduješ, već i zaboravljaš, a kad se setiš vidiš da nije imalo na šta da se seti:))

    Autor anam — 14 Nov 2011, 17:46

  6. Ne pokušavaj da zaboraviš, jer je to nemoguće. Promeni ugao gledanja. Stavi sebe na prvo mesto i ne dozvoli da zavisiš od drugih. :-)

    Autor razmisljanka — 14 Nov 2011, 17:47

  7. Anam, anam. :)))

    Autor muckos — 14 Nov 2011, 18:04

  8. Razmisljanka, i ja kazem, ne moye se zaboraviti nista sto nam se urezalo u secanje... (-:

    Autor muckos — 14 Nov 2011, 18:06

  9. "Ja stvorena sam da se smejem i radujem." NIKAD nemoj da zaboraviš tu rečenicu. Sve drugo možeš,ali tu rečenicu NE.
    Sviđa mi se post. ;)

    Autor 3msc — 14 Nov 2011, 20:15

  10. 3msc, hvala... drago mi je da ti se dopalo :)

    Autor muckos — 14 Nov 2011, 21:32

  11. Svidja mi se :)

    Autor igor226 — 15 Nov 2011, 17:07

  12. Igore, hvala :)

    Autor muckos — 15 Nov 2011, 17:55


Dodaj komentar

Dodaj komentar





Zapamti me

Powered by blog.rs