Moj mali svet

Selidba :D

Fascikla mojih misli — Autor muckos @ 13:31

Hm, selidbe uvek dugo traju, joooj dok se sve sredi kako treba, dok se raspakuje, okreči, smesti nameštaj... uff... Ne volim selidbe...ali volim da uređujem prostor i sad sam baš okupirana time... :D
Blogograd, stižem uskoro...samo da sredim malo ulicu i stancic :D

Šut-karta

Fascikla mojih misli — Autor muckos @ 17:24

       Neki vam ljudi učine zlo i time dobiju jednosmernu šut-kartu iz vašeg života. Šta mora da se desi da neko nema prava ni na najmanju sporednu ulogu na vašoj pozornici života? Pa postoji više različitih dešavanja koja mogu dovesti do toga, ja ću vam dati jedan primer. Kada vam neko takne svetinju, pored toga, smeje vam se iza leđa, ogovara, ponižava dok vam krade blago. Gleda vas misleći da ste najveća budala, jer pojma nemate da je vaše blago zapravo već njeno. Ta osoba dobije osećaj visoke vrednosti i raduje se što ste vi niko i ništa. Gleda vas dok ste poraženi, ne žali ni vas ni druge, raduje se svojoj "pobedi", a nije ni svesna da je obično ništavilo. Glumi nevinašce dok čini najveći prostakluk i njime povređuje ne samo vas, nego i još par ljudi. I živi u oblacima, sa lažnom krunom na glavi. Nikada neću zaboraviti osećaj kada sam jednu takvu osobu, koja veruje da vredi više od mene, čvrsto odlučila da izbacim iz života. I niko i ništa mi taj osećaj neće ukrasti, niti će ta osoba ikada više doći u situaciju da makar i pomisli da je iznad mene, apsolutno ni jednom više neće me učiniti poraženom i to gledati s osmehom dok ja negde zbog iste lijem suze. Zašto? Jer je ta ista osoba dobila jednosmernu šut-kartu iz mog života. Imate li vi nekog kome ste poklonili šut-kartu?

Oproštaj

Fascikla mojih misli — Autor muckos @ 23:07

   Napisala sam jedan poduži post o oproštaju (i ljubavi). Izbrisala sam ga. Zašto? Pa ne znam, veličina i vrednost oproštaja se oseća, reči ga ne mogu opisati. Jedno je sigurno, to je dragocena reč (delo) koju ljudi s poštovanjem čuvaju.
 
 
 
 
 
 
 

Jedna želja manje?

Fascikla mojih misli — Autor muckos @ 00:24

Uzimam sebi za pravo da se radujem. Ne znam da li sam baksuz, ali svaki put kada se obradujem nečemu to se na kraju upropasti i ne desi. Ne, neću da se bojim da se ostvariti neće, radujem se svim srcem. Ali ću ipak da zadržim za sebe o čemu se radi (mada sam u trenutku ushićenja izblebetala jednoj osobi) hihi. Sve u svemu, hoću da kažem da će mi se uskoro ispuniti jedna želja sa spiska od onih 12 želja(ciljeva) za ovu godinu. Ako Bog da, ne samo jedna da će se uskoro ostvariti nego i tri, ali ja sam fokusirana na ovu jednu, jer sam mislila da je daleko njeno ostvarenje i sad se jako radujem mogućnosti da se uskoro ispuni. Držite mi palčeve, da sve ide kako treba :)))
 
 

Pod ledenim prahom

Fascikla mojih misli — Autor muckos @ 15:47

Prošli su praznici. Prvo je poranio, pa je zakasnio... Preskočio je svaki praznik. Lukavo ih zaobišao. Taj ledeni prah prosuo se ulicama mojim. Možda sada nekom budi osećaj sete, neko čudno stanje melanholije. 



Ili negde prekriva svojim belim pahuljastim zvezdama neki romantični tren, možda neki nežni poljubac.
 
 

Negde pak mami onaj slatki dečiji osmeh, izaziva milu sreću i radost.

undefined

Zaobišao je praznike, ali mi je milo videti ga. Ne, ne volim hladnoću, ne volim zimu, ali sneg je sneg. Čaroban i za mene nekako radostan. Možda zato što je padao i na dan mog rođenja :)



Zato padaj ti slobodno. Ne, ne smetaš mi. Prekri sve svojim mekim belim prahom. Obuci prirodu u snežne haljine. Nedostajalo joj je to ove zime. Izazivam te i zato: PADAJ =)

(18+) Život je prekratak. Šta je smisao život? (18+)

Fascikla mojih misli — Autor muckos @ 23:20

Nešto me je navelo na razmišljanje.
Šta je smisao života? Život je prekratak da se ne probaju mnoge stvari. Ali šta to znači? Da li to znači da treba ulaziti u trojke, grupnjake, svingere...isprobati što više njih u krevetu. Zbog čega se sve vrti oko sexa? Zašto je svima toliko bitno da svoje iskustvo svode na broj ljudi s kojima su bili, i da li je to bilo više njih odjednom ili ne? 
Zar u životu nije bitno da pronađeš osobu koja je uvek tu za tebe, koja ti je oslonac, koja daje smisao tvom životu, koja te podržava, bodri. Neko ko će te ispuniti. Zar taj neko ne može da ti pruži seksualno iskustvo veće nego nečije iskustvo čije se meri brojevima, brojevima na kvadrat ili kub ili više? 
Zar ne možeš sa svojom osobom koju si pronašao koja ti odgovara u potpunosti, napraviti jedno zavidno iskustvo za prijatelje ili prijateljice. Može, tu su razne poze, razna mesta, mesta koja podižu adrenalin, ulaženje u razne uloge, igranje izazovnih igrica i još mnogo mnogo drugih stvari. Sexualni život dvoje pravih ljudi umeju da začine. I ja mislim da se sexualno iskustvo ne meri brojem njih s kojima je čovek bio, već se ono meri "začinima" koje miksuje sa svojim partnerom.
Smisao života nije sex. On je samo sastavni dao njega. Smisao života je pronaći sreću i držati je u svojoj blizini. 
Život je prekratak da se ne probaju mnoge stvari. Ali to nije samo i isključivo sex. To je mnogo, mnogo više od toga. Ko razume shvatiće!
p.s.-pod jakim sam emocijama zbog ženskih problema, nešto me oneraspoložilo pa je pao ovaj post :D

Ljubav! Šta je to?

Fascikla mojih misli — Autor muckos @ 21:30

Volim!!! I šta sad? Volim, pa šta! Ne moram da krijem, nije za stid. Ali to mi džabe. To ništa ne menja. Ne menja, sve ostaje isto. On tamo negde uživa, a ja tu gde sam, volim, kad bih imala hiljadu razloga za mržnju. Ošamarila sam sebe. Princ o kojem sam maštala nije ono što sam htela da bude. 3msc je napisala priču u kojoj se čvrsto drži toga da likovi iz nje imaju pravu ljubav. Ja na to ne gledam tako (ali svako ima svoje mišljenje). Po mom mišljenju osoba koja se ne menja, koja povređuje, ona ne oseća pravu ljubav. Bila ona muško ili žensko. Po meni prava ljubav menja čoveka i ne povređuje. Srce je jako, veliko, ogromno. I srce može da odoli svakom iskušenju, ako voli. Srce je jače od pameti kada je tu prava ljubav. Nema ostavljanja, jer tako je bolje. Ne toga nema, jer prava ljubav ne dozvoljava da bude loše. Možda ja živim samo u bajci. Ali jedno je sigurno, onaj koji voli sigurno neće povređivati voljenu osobu, bar ne drugi put, a da ne pričamo o trećem, četvrtom ili petom,pa na dalje. Da, tu sam gde sam. Nisam tužna, znam kraj. Kraj je taj da je on tamo, a ja tu. Volim. Ali ovde neko ima iluziju ljubavi, jer ljubav ne treba da izgleda kao patnja. Ljubav je predaja, iskrenost, vernost, poštovanje i pre svega SIGURNOST. Ljubav je kad se čuvate, kada brinete jedno o drugom, kada su važna osećanja onog drugog, kada mu se posvećujete onako kako zaslužuje, kada mu pružate bezbeznodost, bezbrižnost. Ljubav je osećaj ispunjenosti. Kada nisi kraj osobe koju voliš osećaš se nepotpuno. Ljubav je ono biće koje je jedna bitna slaglica u puzli života. Ali šta ja znam, znate li vi? Šta je to ljubav?
Ja sam tu, eto volim... ne bojim se da priznam...iako je uzalud.
Ali šta je ljubav???



Još jedna radost!

Fascikla mojih misli — Autor muckos @ 16:20


Posle dugo dugo vremena moje bebče došlo je kući. Eee pc. Moj mali netbook! Blog mi je mnogo drugačiji na njemu, onako malen simpatičan... :)
Imala sam malih problema oko podešavanja wireless-a na adsl-u, pošto nemam više informatičku podršku, ali moja pametna glavica je našla rešenje, i evo me sada tu, u foteljici i kuckam preko mog bebčeta. Jeste to samo obična stvar, ali ja sam poznata po tome da se vezujem za stvari svim srcem i mnogo mi je falio...i sad evo mi radosti, još jedne :)
Jedva čekam da otkuckam sledeću pričicu na njemu. Sad bih samo kuckala, kuckala i kuckala...

*happiness*
:)

eee pc seashell searies 


Ako želiš i možeš onda učini to!

Fascikla mojih misli — Autor muckos @ 12:15

Nešto prolazi, jer nije bilo u čovekovoj moći da spreči da prođe
Nešto prolazi, jer čovek želi da prođe!
A nešto pak prolazi, jer se čovek ne trudi da spreči to, iako je u mogućnosti!

Zato ako nešto možete da promenite,
ako nešto ne želite da stane, da nestane,
onda se setite onih koji nisu u mogućnosti da menjaju stvari,
čija sudbina nije u njihovim rukama.
Ustanite, i borite se.

Ako možete da imate ono što zaista želite.
Onda učinite sve da to i dobijete.
Neki nemaju te mogućnosti, a sve bi dali za njih!!!


Radost moja!

Fascikla mojih misli — Autor muckos @ 16:00


Heh, obavljen i poslednji razgovor!
Saznala sam da će mi posao biti fenomenalan,
a plata isto tako...vrhunska :)
Sad sam odahnula.
Počinjem od 1.12.
Malo mi je žao što je to samo trenutni posao,
ali Bože moj, bar ću se veseliti.
Naime, radiću u prodavnici dečijih igračaka!
Šta je veća radost od toga, 
kada znate da dolaze kod vas da bi ispunili dečija srca :)
I to pred ovaj divan praznik što se bliži, Božić!
Mnogo se radujem, mnogo se veselim.
I ono čemu se još više radujem
je što ću bar na kratko pobeći
iz ovog mog malog mestašca
Ah miline!
Uživancija... :)))

 


Otišla u svet snova

Fascikla mojih misli — Autor muckos @ 01:10


Otišla u svet snova!
Otišla, jer glava je prebukirana!
Emocije pomešane!
Neka praznina,
Suze koje se ne vide, jer ne plaču oči!
Plače mi duša, srce i razum!
Zašto?
Ne znam. Tako se osećam.
Gledala sam Prvi glas Srbije.
I u jednom trenutku rastužila se!
Zašto?
Ne znam.
Moja svest nema pojma šta se biva u mojoj podsvesti!
A moja podsvest me trenutno ubija svojom tajanstvenošću!
Oči ne osećam!
Ne oči, telo upšte!
Nekako sam slaba!
Vriti mi se sve!
Posvađana sam sa sobom!
Pri tom ne mislim na svoju sobu već na sebe!
Onda me hvata osećaj kao da duša izlazi iz mene!
Zašto?
Zbog čega?
Pojma nemam, verovatno umor!
Sve što želim je da ovo veče spavam lepo!
I da me ne muče ružni snovi koji su tu otkad znam za sebe
(ali to je za neki drugi post)
Hoću da večeras sanjam anđele, dugu, šarena polja,
brda, potoke, šumarke!
Hoću lepe snove!
Bože, podari mi ih, makar samo noćas!
Daj da sanjam neku lepotu.
Neku radost, sreću!
Želim da letim među oblacima!
Želim da u današnjem snu dotaknem sreću!
Ne znam odakle mi snage da kucam!
Slova ne vidim!
Toliko mi se vrti sve!
Kao da sam u nekom bunilu!
I zato idem da zagrlim sve plišane igračke,
iako to možda nije odraz zrelosti,
ali one su moja manija.
I one su mi sve, pogotovo jer svaka ima poseban značaj!
Idem da ih grlim da ne spavam sama,
jer sad to već mrzim!
Idem da snevam najlepši san,
jer to do sada nikada nisam!
I sada u ovom trenu znam i sigurna sam da noćas hoću!
Znam jer to želim više od svega!
I znam ostvariće se!
Mora!
Jer u jutro hoću da uđem ispunjena srećom!
I tako će i biti, jer JA tako želim!
Laku noć, svima!
Laku noć, meseče!
Laku noć, zvezdice moja!
Laku noć, mrače, ja odlazim u neku svetlost
prepunu opojnih mirisa i šarenih boja!
Laku noć, blogeri!
Laku noć , Muckos, odmori se i ti!
I laku noć, JA, vreme je za sreću!
Snovi stižem!
Pripremite mi kuću od slatkiša, put od duge,
svetiljke ljubavi, muziku radosti, mirise spokoja,
livade slobode, oblake sigurnosti, potoke čistoće i iskrenosti.
Najlepši snovi ja stižem!
Laku noć!

undefined

 


Izgubljena uloga

Fascikla mojih misli — Autor muckos @ 18:20

Sama sam, pogađa me.
Sama sam. Osećam kao da ništa ne vredim...nekada sam bila sve. A sada kao da nemam ulogu u toj priči. U stvari imam...ali neku prolaznu. Samo sam obični statista koji je potreban za potpunu scenu. Ja sam onaj delić koji nedostaje, ali nemam glavnu ulogu. Možda je više nikada ni ne dobijem... Ko zna. Tu sam, kad odluče da im trebam... To više nije moja priča. To je samo scenario u kojem sve manje vredim... Izgubila sam ulogu. A gubim i snagu da se borim da je vratim nazad. Možda shvate moje vrednosti. A možda i ne. Izgubih sve ono što sam bila. Nije više moja priča, izgubila sam ulogu. Možda je i vrate...možda i ne.
Ko zna zašto je to tako dobro!

Čemu?

Fascikla mojih misli — Autor muckos @ 15:45

Šta još vuče me ovde? Vreme je otići, nestati negde, da prašinu zaborava ostavim iza sebe. I nestanem u toj magli i sve znane oči da postanu neznane i one meni kako ja njima. Šta još drži me ovde? Jasno je da niko povući za ruku me neće... Jasno je da niko izustiti neće: "Ostani, trebaš mi". Zašto sam s kamenjena tu, kada tu ništa nemam. Zašto kada nikom stalo nije. Zašto već prosto ne zakoračim i izbrišem sve poput gumice. Zašto je toliko teško? Zašto, kad znam da voljena nisam. Zašto kad znam da sve je samo igra bila. Zašto kad znam da neće doći ono što čekam. Nije mi mesto tu. Zovu me daljine kažu pružiće mi sreću. Raširenih ruku čekaju me u svom zagrljaju, a ja ne mogu da maknem nogu. Zaleđena, zalepljena, skamenjena tu gde sam. A čemu? Kad ništa bolje doći neće? Čemu kad neću doživeti moje Ljubavne pahulje. Ne, bar ovde ne...


Ne mogu više čekati

Fascikla mojih misli — Autor muckos @ 16:30
 
U svetu ludila tragam za sobom.
Ošarana bojama bespomoći, čežnje i haotičnih misli.
Srce klonulo, teži ka tebi, a nisi ni svesan da ga guraš od sebe
 iz dana u dan.
Bespomoćno, beznadežno.
Samo želi da se sve sredi i da se ne ponašamo kao deca
već kao odrasli ljudi.
Otkrila sam šta želim.
Spremna sam dati oprost, ali isto tako ne mogu više čekati.
Što govoriš nema smisla.
Kažeš, ne želiš da me izgubiš.
Na ivici si toga.
Samo sam na korak da sve bacim u vodi.
Ovako više ne umem, ovako više nije uredu i više se ne osećam dobro.
Nisam srećna, a to je nešto što mi je preko potrebno.
Skrivaš ljubav, kradeš mi poljupce u noći, daleko od očiju sveta.
 Čemu to?
Možda ne želiš da neko sazna da hoćeš da izgladimo odnose?
Nije mi jasno.
Želiš da se menjamo, a ni ne razgovaramo o ozbiljnim temama.
Kad te pitam šta će biti s nama, šta želiš, ti nećeš da razgovaraš.
Ovim čekanjem samo me guraš od sebe.
Moje srce nije za rezevu, i nije za pozajmiti.
Ili ćeš ga imati trejno ili nećeš.
To da ga uzimaš kada tebi zatreba, na to nemaš pravo.
Jesam, kriva sam priznajem. Sve moje mane, sve moje bubice, možda su te i navele na to, ali one nisu opravdanje za tvoja dela.
I još svoju krivicu ne želiš da priznaš. A spremna sam da ti dam oprost.
Misliš, lako je, ona ne može bez mene i neće mi nigde pomoći.
Budi svestan, mili moj, da klizim ti iz ruku. Nemoj da se jednom začudiš kada me ne bude više bilo.
I ne pitaj me više da što sam tako hladna, jer ti me takvom činiš.
Ti i ta tvoja neodlučnost.
Spremna sam biti s tobom ponovo.
Ali ovako ne mogu.
Odrasti...
Ako želiš da ova ljubav uspe onda to i pokaži.
Potrudi se. Razgovarajmo. Pomirimo se.
Menjajmo jedno drugo dok smo zajedno.
Okrenimo potpuno novi list, ali ovaj put i ti i ja.
Sagradimo tu budućnost za koju kažeš da je želiš.
Ovako odvojeno to ne možemo.
Nismo deca, i ne ponašajmo se tako.
Rešenje postoji i rešenje je tu u nama.
Samo treba da budemo jedno uz drugo.
To što se mi vidimo s vremena na vreme
i što se čujemo to ništa ne znači.
Fale oni razgovori. Razgovori koji će nas spasiti.
Smognimo snage i krenimo u tu sretniju budućnost.
Ovo ovako nema smisla.
Kida me sve, lomim se na dva dela, čas bi pobegla od tebe,
čas bi ti trčala u naručje.
Ali jedno je sigurno.
JA NEĆU MOĆI JOŠ DUGO DA ČEKAM!


Daj mi snage

Fascikla mojih misli — Autor muckos @ 01:35
   
      Sutra. Jedan novi, verovatno sunčan dan.
     Imam jednu odluku u duši. Ona želi mir, život u iskrenosti i sreću. Dosta joj je laži, lažnih obećanja...dosta joj je uzaludnog nadanja. Duša mi želi potpuni spokoj. Znam koja je cena tome, treba da je sprovedem kroz jedan bolan period, kroz jednu mučnu odluku. Ali je ona svesna da će joj sve to jednoga dana doneti radost. Ne i zaborav, ali radost sigurno.
     S druge strane srce još čezne, ne pušta, čvrsto se drži sad već ne za tračak nade nego za mrvice nade koje su mu bačene. I iako te mrvice pojedu vrapčići, ono još uvek traga za tamo nekom minulom srećom, a sreća nikako da stigne.
     U meni se bore srce i duša. Razum gde je, ne znam...on zna sve činjenice, ali ne zanimaju ga osećanja, da se on pita, bila bih jedna hladna osoba, bez i jedne emocije. Srce ne pušta ovu gorku ljubav, a duša vapi za svojim mirom. Dosta je svega. Dosta je ove igre i očaja. Dosta je obmane i dvoličnosti...
     Sutra. Jedna teška reč i još teži dan. Bože samo daj mi snage, da izgovorim što imam da izgovorim...ne daj da posustanem. Dozvoli duši da pobedi ovu bitku...Ne želim da mi srce odnese sve. Ne želim opet u te lažne doline pune nabujale reke gorčine, nevere i sumraka. Hoću čistu i neiskvarenu sreću. Zar mnogo tražim?
     U meni bore se dva glasa. Na jednom ramenu mi malo slatko anđelče, na drugom podmukli đavo. I iz trena u tren ne znam ko pobeđuje i igri beskrajnog šaputanja na uvce koja me dovodi do ludila. Držim se za glavu, već počinje da boli. Danas sam uhvatila sebe kako lijem suze od tuge bez i jedne grimase, glasa ili treptaja. Nije trajlo dugo, samo je skliznula koja suza, ali sve što želim je da se taj tren ne ponovi...
     Želim istinsku sreću, ne tražim valjda mnogo. I koji deo mene će pobediti u sutrašnjem danu, samo Bog zna. Jer ja više ne znam...

Opet onaj tren...

Fascikla mojih misli — Autor muckos @ 23:15
   Opet onaj tren kada se ne osećam dobro. Opet onaj tren, kada osećam da mi nešto fali. Nisam potpuna, nisam nasmejana. Knedla u grlu. Suzave oči, ali ne, neću da plačem. U grudima nešto boli. Praznina, velika praznina u duši. Mislim da će progutati sve u meni. Posustajem. Ne želim više ništa. Ne treba mi zagrljaj, ne treba mi ljubav, ne treba mi osmeh, ni lepa reč. Ne treba mi ništa, osim jedne crne rupe koja će me progutati. Da nestanem, da me nema. Da mi utihnu misli. Da ispare osećanja. 
  Sve mi je izgubilo smisao. I onda samo ta praznina, rupa je u meni, ne, nego rupčaga, rupetina, provalija. Sve je prazno. Obično sam telo bez duše. Da, jer duša mi je negde pobegla. Možda je već i nestala za sva vremena. Srce koje mi inače ubrzano kuca, više ni ne čujem. I ono se usporilo. Ne trebam ništa i ne trebam nikog. U meni samo nervoza, i sivilo. Nigde kap sreće. Izgubila sam veru, izgubila sam i nadu. Ne spavam skoro ništa, niti sam umorna. Ne raduje me ništa, ni hrana koju volim, ni pesme koje volim.
   Fali mi ono nešto i ja više nisam svoja nisam ni živa. Dosta mi je svega. Dosta mi je ove praznine. Ni boje mi više nisu bitne, ni zvukove ne rezlikujem, svi su mi isti bezdušni. Mirise ne osećam. Sve moje, sve ono u meni, sve moje radosti, nestale su... Pobegle su od mene, i iskreno, sad već mislim da se neće ni vratiti... Nestalo je sve...polako nestajem i ja :(

rose

1 2 3  Sledeći»

Powered by blog.rs