Na raskrsnici sadašnjosti
Prošlost. Reč koja čini naš karakter. Ona je vajar, a mi smo glina s kojom se on igra. Kako dani prolaze, naš oblik se menja. Svaki umetnik teži k savršenstvu, a ono se u ovoj umetnosti zvana život može postići jedino učenjem kako iz svojih tako i tuđih grešaka.
Prošlost. Nekada nas povređuje. Ponekad kada stojimo na raskrsnici sadašnjosti, ne možemo krenuti putem budućnosti kojim želimo, jer je prošlost još prisutna u nama. Ali ona treba da je iza nas. Ne može se izbrisati, jer je nepromenljiva. Ali možemo učiniti da nas više ne sputava. I da u njoj ostavimo sve ono čiji tragovi nemaju mesta kako u sadašnjosti tako ni u budućnosti.
Zar ne možemo raskrstiti s tom prošlošću koja nam podmeće noge i stalno zapinjemo? Jasno je da događaje ne možemo izmeniti. Možda ni ne treba, sve je to s nekim razlogom odigrano. Ali uvek možemo svaki njihov prokleti trag ostaviti tamo gde im je mesto. U prošlosti.
Već dugo stojimo na raskrsnici. Zarobljena u vremenu, dok dani mi odmiču, a ja samo stojim i posmatram ih. Jel se to zove čekanje? Ne znam. Na semaforu je crveno svetlo već predugo. Zarobljena sam u sadašnjem vremenu bez ikakve slike budućnosti. Sanjarim o njoj, sanjarim o onom najlepšem snu. Sanjam o istoimenoj ulici iz koje dolazim, o tome da će zeleno svetlo zasvetliti i da ću krenuti pravo, s najlepšim osmehom i ispunjenim srcem. Šta je levo, ili desno, ne znam. Niti razmišljam, niti zamišljam. Najsrećnija bih bila kada nikada ne bih morala saznati.
Volela bi da na mekim vazdušastim oblacima sreće ostavljam tragove svojih malih stopala kraj tvojih. Da ruku čvrsto držim tvoju i da trnovitim putevima života zajedno koračamo i sa osmesima da oteramo svaku brigu. Najviše bi volela da krenem pravo, tom našom ulicom radosti i uspeha. Daleko od prošlih dela i njihovih tragova.
Prošlost. Nekada nas povređuje. Ponekad kada stojimo na raskrsnici sadašnjosti, ne možemo krenuti putem budućnosti kojim želimo, jer je prošlost još prisutna u nama. Ali ona treba da je iza nas. Ne može se izbrisati, jer je nepromenljiva. Ali možemo učiniti da nas više ne sputava. I da u njoj ostavimo sve ono čiji tragovi nemaju mesta kako u sadašnjosti tako ni u budućnosti.
Zar ne možemo raskrstiti s tom prošlošću koja nam podmeće noge i stalno zapinjemo? Jasno je da događaje ne možemo izmeniti. Možda ni ne treba, sve je to s nekim razlogom odigrano. Ali uvek možemo svaki njihov prokleti trag ostaviti tamo gde im je mesto. U prošlosti.
Već dugo stojimo na raskrsnici. Zarobljena u vremenu, dok dani mi odmiču, a ja samo stojim i posmatram ih. Jel se to zove čekanje? Ne znam. Na semaforu je crveno svetlo već predugo. Zarobljena sam u sadašnjem vremenu bez ikakve slike budućnosti. Sanjarim o njoj, sanjarim o onom najlepšem snu. Sanjam o istoimenoj ulici iz koje dolazim, o tome da će zeleno svetlo zasvetliti i da ću krenuti pravo, s najlepšim osmehom i ispunjenim srcem. Šta je levo, ili desno, ne znam. Niti razmišljam, niti zamišljam. Najsrećnija bih bila kada nikada ne bih morala saznati.
Volela bi da na mekim vazdušastim oblacima sreće ostavljam tragove svojih malih stopala kraj tvojih. Da ruku čvrsto držim tvoju i da trnovitim putevima života zajedno koračamo i sa osmesima da oteramo svaku brigu. Najviše bi volela da krenem pravo, tom našom ulicom radosti i uspeha. Daleko od prošlih dela i njihovih tragova.
Kada ljubav stanuje u oba bića, ona treba da živi. Ali nisu svi borci, znam. I ponekad mi se čini da me to crveno na semaforu već uspavljuje. Da se nije pokvario? Pogledaj malo. Spremna sam da zakoračim i odem s ove raskrsnice, dok još držim te za ruku. Spremna sam punim plućima udahnuti sreću. Sanjati na tvojim grudima. Biti sigurna u tvom zagrljaju. Milovati te dugo u noć onim mojim anđeoskim dodirom, koji čini da ti telom prođe prijatna jeza. Spremna sam suprotstaviti se sa tobom svakom teškom danu koji sledi. Spremna sam otići s ove glupe raskrsnice.
Hoćeš li sa mnom? Zovem te, hodi! Dođi da zajedno ostavljamo tragove u peskovitoj obali života. Da svakoj kiši nacrtamo dugu. Da zaspemo u postelji iskrene ljubavi i bude nas zlatni zraci sreće... da jednoga dana zajedno prošetamo naše sede parkom!
Hoćeš li sa mnom? Zovem te, hodi! Dođi da zajedno ostavljamo tragove u peskovitoj obali života. Da svakoj kiši nacrtamo dugu. Da zaspemo u postelji iskrene ljubavi i bude nas zlatni zraci sreće... da jednoga dana zajedno prošetamo naše sede parkom!
29 Komentari |
0 Trekbekovi
Hmm, negde sam pogrešila, briši komentar. Divna priča koja me podseća na Pariski lokal
Autor sanjarenja56 — 18 Jan 2012, 17:02
a mene si podsetila na ovaj film
Autor Persefona — 18 Jan 2012, 17:07
Sanjarenja, lepa pesma. Podseca malo ;)
Autor muckos — 18 Jan 2012, 17:08
Persefona, taj film je prelep.
Hvala sto si me podsetila, pogledacu ga jos jednom i jos moram da pogledam jedan sto mi je razmisljanka jednom preporucila. :)
Hvala na podsecanju :)
Autor muckos — 18 Jan 2012, 17:09
Eh, te raskrsnice...ako se semafor pokvario, vredi "pravilo desne strane" ;)
Autor merkur — 18 Jan 2012, 17:19
Haha, Merkur, slatko si me nasmejala. Neka svi to imaju na umu :D
Autor muckos — 18 Jan 2012, 17:21
Prelepo! :)
Autor Milica — 18 Jan 2012, 19:14
Hvala Milice :)
Autor muckos — 18 Jan 2012, 19:31
Divno si ovo napisala.
Želim da ti se snovi ostvare, i hoće, samo moraš verovati u to!
Autor nena58 — 18 Jan 2012, 19:40
Nena58, hvala... :)
Autor muckos — 18 Jan 2012, 19:57
Molim, za tebe uvek.
Nego, da li neko zna zašto se kod pričalice ne mogu ostaviti komentari?
Izvini muckos, još ću na nekim blogovima isto pitati, kad ne mogu kod nje.
Autor nena58 — 18 Jan 2012, 20:54
Neno, verovatno nije dozvolila komentare kada je objavljivala clanak. Imas tu opciju.
I ja sam bas htela da ostavim komentar...
Autor muckos — 18 Jan 2012, 20:57
Kad budeš spremna,nećeš ni primetiti da si prošla semafor. Nećeš imati prepreke,a prošlost će ti ostati samo lepa uspomena! Želim ti da zakoračiš ka budućnosti što pre! Pozz ((:
Autor 3msc — 18 Jan 2012, 20:57
3msc, prosto ne znam sta da ti kazem, kucam pa brisem... :D
Videla si pricu na neki drugi nacin, a sasvim je drugacije napisana... :D
Sve u svemu hvala :)
Autor muckos — 18 Jan 2012, 21:04
Kad neko zna šta želi, to i postigne u na raskrsnici uvek izabere pravi put. :-))
Autor razmisljanka — 18 Jan 2012, 21:47
Razmisljanka, verujem da je tako :)
Autor muckos — 18 Jan 2012, 22:09
Tako je, malena, najvažnije je da veruješ. Cmokić! :)*
Autor razmisljanka — 18 Jan 2012, 22:15
Razmisljanka, :)*
Autor muckos — 18 Jan 2012, 22:18
Volela bih da sam ja napisala ovaj post.
Autor AnaM — 18 Jan 2012, 22:46
AnaM, a zašto ako smem znati? :)
Autor muckos — 18 Jan 2012, 22:52
ko nesto stvarno zeli, to obicno i postigne...
Autor bokikojic — 19 Jan 2012, 19:13
Ako sam videla naopako,ti me ispravi.. Nemoj da mislim nešto što nije tačno. (((:
Autor 3msc — 20 Jan 2012, 01:28
Bokikojic, obicno da :)
Autor muckos — 20 Jan 2012, 12:23
3msc, pa malcice naopacke, ali nista strasno. :)
Autor muckos — 20 Jan 2012, 12:24
nedostaje ti samo cetkica,boja i platno pa da zavrsis.hocu da kazem da si naslikala svoje misli a ne napisala.svaka ti cast.
Autor k1ssyfac3 — 26 Jan 2012, 16:27
Ne cekaj semafor, prati svoje putokaze.. ako i pogresis znaces da se vratis.
Autor casper — 26 Jan 2012, 16:36
k1ssyfac3 ovo je najlepsi komentar koji sam ikada dobila :))) hvala
Autor muckos — 26 Jan 2012, 18:19
Casper, uskoro ću ja da pokrenem zeleno svetlo, kuda cu krenuti, hmm, zavisi od saobracaja :D
Autor muckos — 26 Jan 2012, 18:20
hehe muckos,nije komentar nego zapazanje :) i nije kompliment vec ziva istina!
Autor k1ssyfac3 — 27 Jan 2012, 01:17