Moj mali svet

Otišla u svet snova!
Otišla, jer glava je prebukirana!
Emocije pomešane!
Neka praznina,
Suze koje se ne vide, jer ne plaču oči!
Plače mi duša, srce i razum!
Zašto?
Ne znam. Tako se osećam.
Gledala sam Prvi glas Srbije.
I u jednom trenutku rastužila se!
Zašto?
Ne znam.
Moja svest nema pojma šta se biva u mojoj podsvesti!
A moja podsvest me trenutno ubija svojom tajanstvenošću!
Oči ne osećam!
Ne oči, telo upšte!
Nekako sam slaba!
Vriti mi se sve!
Posvađana sam sa sobom!
Pri tom ne mislim na svoju sobu već na sebe!
Onda me hvata osećaj kao da duša izlazi iz mene!
Zašto?
Zbog čega?
Pojma nemam, verovatno umor!
Sve što želim je da ovo veče spavam lepo!
I da me ne muče ružni snovi koji su tu otkad znam za sebe
(ali to je za neki drugi post)
Hoću da večeras sanjam anđele, dugu, šarena polja,
brda, potoke, šumarke!
Hoću lepe snove!
Bože, podari mi ih, makar samo noćas!
Daj da sanjam neku lepotu.
Neku radost, sreću!
Želim da letim među oblacima!
Želim da u današnjem snu dotaknem sreću!
Ne znam odakle mi snage da kucam!
Slova ne vidim!
Toliko mi se vrti sve!
Kao da sam u nekom bunilu!
I zato idem da zagrlim sve plišane igračke,
iako to možda nije odraz zrelosti,
ali one su moja manija.
I one su mi sve, pogotovo jer svaka ima poseban značaj!
Idem da ih grlim da ne spavam sama,
jer sad to već mrzim!
Idem da snevam najlepši san,
jer to do sada nikada nisam!
I sada u ovom trenu znam i sigurna sam da noćas hoću!
Znam jer to želim više od svega!
I znam ostvariće se!
Mora!
Jer u jutro hoću da uđem ispunjena srećom!
I tako će i biti, jer JA tako želim!
Laku noć, svima!
Laku noć, meseče!
Laku noć, zvezdice moja!
Laku noć, mrače, ja odlazim u neku svetlost
prepunu opojnih mirisa i šarenih boja!
Laku noć, blogeri!
Laku noć , Muckos, odmori se i ti!
I laku noć, JA, vreme je za sreću!
Snovi stižem!
Pripremite mi kuću od slatkiša, put od duge,
svetiljke ljubavi, muziku radosti, mirise spokoja,
livade slobode, oblake sigurnosti, potoke čistoće i iskrenosti.
Najlepši snovi ja stižem!
Laku noć!