Moj mali svet

07 Nov, 2011

Priča o čekanju

Moje priče — Autor muckos @ 14:40

 

  Ljubav. Šta li je to? To je ono kada osetiš da je voljeno biće ono što ti nedostaje da bi bio potpun. Srodne duše uvek se nađu. Nekada su dovoljno snažne, inteligentne i zrele da sačuvaju jedno drugo. Nekada pak su uplašene, i svojim nerazmišljanjem izgube sve ono što im je u stvari potrebno. Zatim se pojavljuju razne kopije, ali ni jedna nije ni do kolena srodnoj duši. Možda je s njima bolje, veselije i bez problema, ali je svaka prolazna, neka brže neka sporije, jedino srodna duša ostaje, negde u grudima da nam fali.

 

   Jedna usamljena duša koja je tugovala, jedno veče koračala je pokraj jezerceta koje joj je mnogo značilo. Vetar je pirkao po njenoj kratkoj kosi koju je puštala da poraste, da raste za minulim danima. Veče je bilo toliko milo, mada je bilo dosta hladno. Nije osećala hladnoću. Gledala je u nebo. Bilo je zvezdano. Mesec je sijao istom onom snagom kao ono čuveno veče. Još je i dvorište imao. - Biće kiše - pomislila je. 

undefined

   Sela je na mesto gde su se prvi put poljubili. Budila su se sećanja. Toliko lepih i toliko loših... Ali više se radovala onim lepima.  Gledala je u veliko drvo ispred nje koje je bilo tik uz jezero. Uvek je želela da tamo urežu svoje inicijale... Nisu to učinili, nije ni znao za tu njenu želju. U njoj se krila tolika romantika, ali nikada je nije ispustila do kraja. Nečega se bojala. 

 

   Igrala se s nečim u džepu. Vrtela ga prstićima. Lagano je izvukla svoju nežnu ručicu. U njoj je s nekom čvrstinom držala malu bočicu s nekom porukom. Spustila se polako, pažljivim korakom da velikog drveta. U njegovo podnožje ostavila je bočicu i otkoračila je. Otišla i nestala u noći. Za sobom je ostavila samo jednu suzu koja joj je pobegla iz oka...

 

 Boca je krila:

"Moj voljeni prcmoljku,

  Možda nikada nećeš pronađi ovu poruku, ali ako naiđeš ovuda, kao što verujem da hoćeš, onda će ona dospeti u tvoje ruke. Sve što želim da ti kažem, je da znam da smo krivi oboje, i da znam da smo mi one srodne duše koje su se ipak našle. Teškom mukom pišem ovo pismo i svesna sam rizika da ga možda nećeš nikada ni naći. Ali verujem u sudbinu, na neki način, i verujem ako tako treba, tako će se i desiti. Teško mi je, jer preda mnom je odluka velika. Želim ti reći, da u ime ljubavi koja nas spaja, dajem našim dušama 24 dana...Da 24, ti znaš zašto, ako ti je stalo, onda znaš. Od današnjeg dana svaki dan u 19:30h čekaću te na mestu gde smo se rastali, čekaću čitavih sat vremena. Svaki dan, naredna 24dana. Ako pronađeš ovu bočicu, nemoj mi odgovarati. Ne želim nikakav odgovor, i nemoj se pojaviti samo zato što znaš da sam tamo. Ako tvoja duša oseti da treba da dođe, onda dođi. Ne dolazi, jer ti nedostajem, ne dolazi jer želiš da me vidiš, ne dolazi da mi kažeš da ne dolazim više, dođi samo ako to tvoja duša želi, dođi samo ako želiš me kraj sebe. Dođi samo ako ti je srce spremno. Ja biću tamo, a posle tih 24 dana, gde ću otići ne znam. Prepustiću se nekoj drugoj sreći. Zašto 24? Zato što verujem u simboliku brojeva, i zato što mi ta brojka mnogo znači. Ne, ne odgovaraj ništa. Pusti srce da ti odluči. A ja ću biti tamo, došao ti ili ne. Datum na pismu imaš i od danas počinjem da te čekam. Ako ikada pronađeš ovu bočicu"

 

    I zaista, ona je odlazila, svako veče na staro mesto. Prijala joj šetnja. Svež vazduh. Prijala joj priroda, Prijao joj svet. Nije osećala kao da čeka. Uživala je u večernjim izlascima. Prolazili su dani, a ona je odlazila na ugovoreno mesto... Koliko dana je odlazila, da li je to bilo svih 24 ili manje, da li je neko došao ili ne, to zna samo ona...

 

 Ali danas živi u harmoniji i sreći o kojoj je sanjala noćima...

 

 


Komentari

  1. Bitno je da je ona sada u harmoniji, a da li je došao on ili neko drugi, još bolji za nju, neka ostane tajna.

    Autor sanjarenja56 — 07 Nov 2011, 15:05

  2. Sanjarenja, mala slatka tajnica :)

    Autor muckos — 07 Nov 2011, 15:09

  3. Mnogi tragaju za savršenom ljubavlju, a ako slučajno naidje nisu u stanju da je prepoznaju. Nekad ona samo prodje pored nas, kao senka. Nekada se ušunja, kao lopov, u naša srca pa napravi haos harajući njime. Harmoniju, harmoniju najteže nalazimo. I još teže održavamo.

    Nek' joj je sa srećom!

    Autor roksana — 07 Nov 2011, 15:23

  4. Važno je da danas živi u harmoniji i sreći o kojoj je sanjala... Nikad ne treba odustajati. :-)

    Autor razmisljanka — 07 Nov 2011, 16:13

  5. Dugo je vremena imala za razmisljanje u toj setnji i cekanju. Zato sada i zivi u harmoniji :)

    Autor merkur — 07 Nov 2011, 16:30

  6. Roksana, mnogi prođu pored savršene ljubavi, neki svesno neki nesvesno...Neka joj je sa sećom i ja kažem :)

    Autor muckos — 07 Nov 2011, 16:41

  7. Razmišljanka, za sreću se uvek bori i uvek se traga. I uvek se nađe, na ovaj ili onaj način, nekada dođe i sama...

    Autor muckos — 07 Nov 2011, 16:42

  8. Merkur, lako je moguće... :)

    Autor muckos — 07 Nov 2011, 16:42

  9. To šta se dogodilo prestaje da bude važno ako je ona pronašla harmoniju za kojom je tragala:)))

    i... muzika...

    Autor persefona — 07 Nov 2011, 17:36

  10. ;)

    Autor suky — 07 Nov 2011, 18:24

  11. Persefona, savrsena pesmica :)

    Autor muckos — 07 Nov 2011, 18:28

  12. Ćao, suky :)

    Autor muckos — 07 Nov 2011, 18:28

  13. Pitam se da li je bocica stvarno tamo...Ili si ispisala njen sadrzaj u strahu da je on nikada nece potraziti...

    Autor lord_johnny — 08 Nov 2011, 16:38


Dodaj komentar

Dodaj komentar





Zapamti me

Powered by blog.rs