Sudbina je u našim rukama
Put kojim koračamo biramo sami
Boje kojim ga bojimo biramo sami.
Hoće li to biti malo ljubavne crvene.
Ili pak crne i sive šare od tuge...
Sve je na nama!
Boje kojim ga bojimo biramo sami.
Hoće li to biti malo ljubavne crvene.
Ili pak crne i sive šare od tuge...
Sve je na nama!
Hoćemo skrenuti levo ili desno,
Hoćemo ići putem pravim ili pak krivim,
Hoćemo ići putem pravim ili pak krivim,
Hoćemo obgrliti voljeno biće naše
Ili pak sami tabati životom surovim...
Sve je na nama!
I kada skrenemo u pogrešnom pravcu,
i kada nam je poreban samo jedan stisak ruke.
I kada greške tolike smo već pravili,
I kada skrenemo u pogrešnom pravcu,
i kada nam je poreban samo jedan stisak ruke.
I kada greške tolike smo već pravili,
jedino naša volja može da ih popravi.
Sve je na nama!
Naš veliki neprijatelj ponekad je ponos,
Sve je na nama!
Naš veliki neprijatelj ponekad je ponos,
Naš neprijatelj zbog kojeg prilike odlaze.
I naš dragi razum guši nam emocije.
I dali ćemo ih osloboditi da dišu punim plućima,
I naš dragi razum guši nam emocije.
I dali ćemo ih osloboditi da dišu punim plućima,
Samo je na nama!
Hoćemo li navući plašt ljubavi obojen u večnost
Hoćemo li prigrliti dugu kao neizmernu sreću
Hoćemo li dozvoliti srcu da se raduje,
I dušu napojiti spokojem i radošću,
Hoćemo li prigrliti dugu kao neizmernu sreću
Hoćemo li dozvoliti srcu da se raduje,
I dušu napojiti spokojem i radošću,
Samo je na nama!
Sudbina je u našim rukama,i dok pletemo je
šarenim vunama ona odmiče svojim tokom
I što si dalje teže je prepraviti greške pri pletenju
Do nekih se vremenom ni ne može dopreti više.
Sve je na nama!
Sudbina je u našim rukama,i dok pletemo je
šarenim vunama ona odmiče svojim tokom
I što si dalje teže je prepraviti greške pri pletenju
Do nekih se vremenom ni ne može dopreti više.
Sve je na nama!
12 Komentari |
0 Trekbekovi
Da sami biramo put svima bi bio posut ružama, nažalost koliko god bili jaki, ponekad nemamo snage da se uzborimo za ono što želimo...
Mirimo se i nastavljamo dalje.
Možda ne onim putem kojim smo želeli, ali u svakom slučaju putem koji nas vodi napred...
Autor anam — 06 Nov 2011, 13:15
Naravno, anam, ali poenta je u tome da nas naše odluke odvode tim putevima...svaki vodi napred, i mozda to bude put kojim ne zelimo ici... ali mi smo ga satkali svojim odlukama. I može put biti posut ružama, ne za boravi ruže imaju i trnje, ali opet je na nama hočemo li ići bosi ili obuveni?
Autor muckos — 06 Nov 2011, 13:20
ne volim ruže, na mom putu cvet je mali a trnje veliko, i nikako da nadjem adekvatnu obuću:))
Krivca znam, ali šta da radim kad se volim i ztakva kakva sam:))
Autor anam — 06 Nov 2011, 13:25
AnaM, ma to je bitno da volis sebe...Obucu ces vec naci :))
Autor muckos — 06 Nov 2011, 13:31
Muckos, "sve je na nama" i trnje i cvece. I, to "tabanjanje" samocom...Sve si lepo napisala. Koliko god bilo tesko, najbolje je sam "krojiti". Sami znamo svoje "mere", najbolje. E, sad nije svaki put udobno, al' uvek postoji sledeca sansa...Veliki pozdrav!
Autor merkur — 06 Nov 2011, 13:55
Jeste, sve je na nama. Treba sebe da volimo bez sebičnosti, ali i da budemo iskreni prema sebi i priznamo kad smo pogrešili. Tako jedino imamo mogućnost da ispravimo grešku. :-)
Autor razmisljanka — 06 Nov 2011, 13:57
Merkur, jeste tako, uvek postoji sledeća šansa...
Autor muckos — 06 Nov 2011, 14:11
Razmišljanka, tako kako kažeš, ali na žalost neki ne umeju da priznaju svoju grešku.... i neke se stvari ne isprave
Autor muckos — 06 Nov 2011, 14:19
Važno je da ti možeš. I, pošto je sve nama, gledaj da ne zavisiš od drugih. :-)
Autor razmisljanka — 06 Nov 2011, 14:21
Nikako :)
Autor muckos — 06 Nov 2011, 14:24
Laše bi bilo da je sve na drugima pa da raspalimo po njima...
Autor biljanak — 07 Nov 2011, 07:46
Biljanak, lepše bi bilo da je na drugima onda bi uvek mogli nekoga da krivimo...
Autor muckos — 07 Nov 2011, 10:18