Moj mali svet

10 Okt, 2011

Počele su duge noći

Fascikla mojih misli — Autor muckos @ 04:13
     Počele su duge noći.
Nema nikog da me pita kako mi je.
Da, loše mi je.
Nekada bih vrištala, nekada plakala, nekada samo gledam u jednu tačku i kao da ne postojim.
Dišem, ali nisam živa.
Da bar mogu zaspati i ne buditi se više.
Da, tako se osećam u ovom trenutku.
Tako.
Jer ni snovi ni stvarnost ne trebaju mi bez tebe.
Kažu vreme leči sve, kažu zaboravlja se.
Ne, ja nisam ta.
Nisi ti još samo jedan u nizu, nisi ti neko koga mogu samo da zaboravim.
Jednostavno, bez tebe ne vidim smisao.
Ne sahvata me niko.
Ne znaju koliko volim.
I kada kažem da bi i život dala za tebe to zaista tako i mislim i osećam.
Ali čemu, čemu to?
Gde je nestalo sve?
Zašto samo ne mogu da zaspem i da se ne budim.
Ne osećam se dobro, ne.
Ili će mi srce pući ili ću poludeti, ali neću dobro zarvšiti.
Ne, ne osećam se dobro, ja sam već umrla, iako mi srce još lupa, mene nema. Nisam tu.
Nestala sam i ni čudo više ne može da me vrati.
Kako ne shvatate, volim ga, volim ga više od sebe, čak i kada me povredi, volim ga.
I kad me vređa i viče i gura od sebe, volim ga.
Ali više nisam živa...
Ne, nisam više živa...
broken heart

broken heart

Komentari

  1. Ne zaboravlja se. Vreme ne leči sve. Vreme samo otupljuje oštricu bola. A pamti se uvek, čak i kada zavoliš nekog drugog. Sada ti to izgleda nemoguće, no jednog dana shvatićeš.

    Autor sanjarenja56 — 10 Okt 2011, 07:32


Dodaj komentar

Dodaj komentar





Zapamti me

Powered by blog.rs