Ostajem sama. Bila sam toliko naivna poput nekog deteta. Dozvolila sam da me prave budalom, a na kraju sam ja ispala loša. Zbog čega? Jer sam se usprotivila lažima i obmani? Ostajem sama. Ne znam kako ću preživeti ovu noć. Srce mi se cepa...boli. Toliko boli da ne mogu da istrpim. Bože...kuda li ovo vodi? Ne znam kako da prekinem bol. Kriva što nisam bila slepa. Kriva...uvek. Ova ljubav neće nikada nestati. Nikada... Toliko boli. Ova noć će biti duga. Ja sama,bez igde ikog. Ne mogu da se nosim sa onim što dolazi. Ne, za to nisam dovoljno jaka. Ceo život mi se upravo srušio. Ne ja ne mogu bez njega...kakav god da je...ja ne mogu.. Ljudi ne shvataju koliko ga volim. Da treba i život bi dala za njega. I dušu bi đavolu prodala... A on, jel me ikada voleo? Ne bez njega ne mogu, kakav god da je... Dan mi više nema smisla... Toliko boli da ne mogu da istrpim. Gde da odem, gde? Moje mesto sigurnosti bilo je u njegovim rukama... toga više nema... Šta sada i kuda? Noć bez njega je bol, a novi dan crna rupa. Sve moje u životu bio je on. Sve najbolje i pored loših stvari. Volim da više voleti ne mogu, a znam i to da voleti ću zauvek. Ali gde je smisao toga? Gde kada njega nema. Nema da mi kaže "volim te, bebo!", nema da mi nežno miluje kosu, da se uvučem pod njegove snažne ruke, da me smiri njegov zagrljaj. Htele su ga druge, eto dobile su ga. A ja sam ostala da budem loša, jer nisam htela to da se desi. Volim ga, svakim svojim delom tela, najmanjom ćelijom. Ali čemu to kad njega nema. Ja nisam ja bez njega...on je ceo moj život. Moja životna ljubav. Ne znam kako ću preživeti ovu noć...
