Opet onaj tren...
Opet onaj tren kada se ne osećam dobro. Opet onaj tren, kada osećam da mi nešto fali. Nisam potpuna, nisam nasmejana. Knedla u grlu. Suzave oči, ali ne, neću da plačem. U grudima nešto boli. Praznina, velika praznina u duši. Mislim da će progutati sve u meni. Posustajem. Ne želim više ništa. Ne treba mi zagrljaj, ne treba mi ljubav, ne treba mi osmeh, ni lepa reč. Ne treba mi ništa, osim jedne crne rupe koja će me progutati. Da nestanem, da me nema. Da mi utihnu misli. Da ispare osećanja.
Sve mi je izgubilo smisao. I onda samo ta praznina, rupa je u meni, ne, nego rupčaga, rupetina, provalija. Sve je prazno. Obično sam telo bez duše. Da, jer duša mi je negde pobegla. Možda je već i nestala za sva vremena. Srce koje mi inače ubrzano kuca, više ni ne čujem. I ono se usporilo. Ne trebam ništa i ne trebam nikog. U meni samo nervoza, i sivilo. Nigde kap sreće. Izgubila sam veru, izgubila sam i nadu. Ne spavam skoro ništa, niti sam umorna. Ne raduje me ništa, ni hrana koju volim, ni pesme koje volim.
Fali mi ono nešto i ja više nisam svoja nisam ni živa. Dosta mi je svega. Dosta mi je ove praznine. Ni boje mi više nisu bitne, ni zvukove ne rezlikujem, svi su mi isti bezdušni. Mirise ne osećam. Sve moje, sve ono u meni, sve moje radosti, nestale su... Pobegle su od mene, i iskreno, sad već mislim da se neće ni vratiti... Nestalo je sve...polako nestajem i ja :(
Sve mi je izgubilo smisao. I onda samo ta praznina, rupa je u meni, ne, nego rupčaga, rupetina, provalija. Sve je prazno. Obično sam telo bez duše. Da, jer duša mi je negde pobegla. Možda je već i nestala za sva vremena. Srce koje mi inače ubrzano kuca, više ni ne čujem. I ono se usporilo. Ne trebam ništa i ne trebam nikog. U meni samo nervoza, i sivilo. Nigde kap sreće. Izgubila sam veru, izgubila sam i nadu. Ne spavam skoro ništa, niti sam umorna. Ne raduje me ništa, ni hrana koju volim, ni pesme koje volim.
Fali mi ono nešto i ja više nisam svoja nisam ni živa. Dosta mi je svega. Dosta mi je ove praznine. Ni boje mi više nisu bitne, ni zvukove ne rezlikujem, svi su mi isti bezdušni. Mirise ne osećam. Sve moje, sve ono u meni, sve moje radosti, nestale su... Pobegle su od mene, i iskreno, sad već mislim da se neće ni vratiti... Nestalo je sve...polako nestajem i ja :(
28 Komentari |
0 Trekbekovi
