Moj mali svet

09 Okt, 2011

Ne znam kako ću preživeti ovu noć

Fascikla mojih misli — Autor muckos @ 10:33
     Ostajem sama. Bila sam toliko naivna poput nekog deteta. Dozvolila sam da me prave budalom, a na kraju sam ja ispala loša. Zbog čega? Jer sam se usprotivila lažima i obmani? Ostajem sama. Ne znam kako ću preživeti ovu noć. Srce mi se cepa...boli. Toliko boli da ne mogu da istrpim. Bože...kuda li ovo vodi? Ne znam kako da prekinem bol. Kriva što nisam bila slepa. Kriva...uvek. Ova ljubav neće nikada nestati. Nikada... Toliko boli. Ova noć će biti duga. Ja sama,bez igde ikog. Ne mogu da se nosim sa onim što dolazi. Ne, za to nisam dovoljno jaka. Ceo život mi se upravo srušio. Ne ja ne mogu bez njega...kakav god da je...ja ne mogu.. Ljudi ne shvataju koliko ga volim. Da treba i život bi dala za njega. I dušu bi đavolu prodala... A on, jel me ikada voleo? Ne bez njega ne mogu, kakav god da je... Dan mi više nema smisla... Toliko boli da ne mogu da istrpim. Gde da odem, gde? Moje mesto sigurnosti bilo je u njegovim rukama... toga više nema... Šta sada i kuda? Noć bez njega je bol, a novi dan crna rupa. Sve moje u životu bio je on. Sve najbolje i pored loših stvari. Volim da više voleti ne mogu, a znam i to da voleti ću zauvek. Ali gde je smisao toga? Gde kada njega nema. Nema da mi kaže "volim te, bebo!", nema da mi nežno miluje kosu, da se uvučem pod njegove snažne ruke, da me smiri njegov zagrljaj. Htele su ga druge, eto dobile su ga. A ja sam ostala da budem loša, jer nisam htela to da se desi. Volim ga, svakim svojim delom tela, najmanjom ćelijom. Ali čemu to kad njega nema. Ja nisam ja bez njega...on je ceo moj život. Moja životna ljubav. Ne znam kako ću preživeti ovu noć...
 

Komentari

  1. Noć je prošla, preživela si je...i još mnoge druge noći. Ako vredi, ako te voli, imaćeš ga. Ako ne vredi, ako te ne voli, šta će ti?

    Autor sanjarenja56 — 09 Okt 2011, 10:46

  2. Ne znam isto to pitanje postavljam sebi, i odgovor nemam...u glavi i u srcu mi stoje samo dve reči: volim ga. Bez obzira na sve. I ne znam kako ugasiti tu vatru...

    Autor muckos — 09 Okt 2011, 11:06

  3. Ta se vatra ne gasi vodom ni razumom. Ugasne nakon podosta vremena i samo jednog dana shvatiš da više ne osećaš da je svet nestao njegovim odlaskom. I počneš da primećuješ da svet još postoji. I da te neke druge oči traže.

    Autor sanjarenja56 — 09 Okt 2011, 11:14

  4. Mnogi to kazu...ali je meni tesko verovati u to. Ako je tako biće to jedan jako težak period, ali i sam život je takav...čovek se valjda navikne.
    Samo mene boli toliko i toliko volim da sada ne vidim izlaz iz ove patnje...

    Autor muckos — 09 Okt 2011, 11:29

  5. Neće ti biti nimalo lakše ako ti kažem da te razumem 150% i da sam sama preživela slično. Pa evo me ovde kako tebi pričam. I ti ćeš, ma koliko ti izgledalo nemoguće. I tešićeš nekog trećeg...

    Autor sanjarenja56 — 09 Okt 2011, 11:38

  6. Znam ja sve to, verovatno je svaki čovek prošao bar jedom nešto slično. I da upravu si, ne pomaže to saznanji, ni saznanje da vreme leči sve kako kažu. Meni ne treba ništa drugo osim njegova ruka čvrsto da drži moju, iako možda nije zaslužio da ga toliko volim. I ne znam što sebe gušim u suzama kad sam svesna da povratka nema, da je tačka stavljena. On je sav moj svet, i trenutno ne znam kako protiv toga... Ne želim da se pomirim sa činjenicom da ga više nemam, iako sam imala razloga da ja ostavim njega... Toliko mi se život čini besmislen bez njega, i sve što bi volela je da postoji jedno dugme kojim možemo isključiti osećanja, da ne osećam više ništa...

    Autor muckos — 09 Okt 2011, 15:50

  7. On te nezaslužuje-evo mog odgovora,pravo sneba pa u rebra. Živela si pre njega, pokušaj da se setiš kako. Rad i mnoge druge aktivnosti mogu da podpomognu da preboliš. Hajde devojko, glavu gore.Pred tobom je život,svašta za istražiti.Život je lep,veruj da je tako.Pusti prošlost-prošlosti,i hitaj podignute glave u budućnost i kreiraj je sama sebi. Pozdrav od mene.

    Autor Srpski raspevani trgovac — 09 Okt 2011, 18:09

  8. nije tako lako...nije to obicna proslost. i koliko kod da me ne zasluzuje, ja njega ne mogu da iscupam iz svog srca

    Autor muckos — 09 Okt 2011, 18:14

  9. Naše reči tebi ne vrede ništa. To moraš sama. Mogu da ti kažem nešto iz iskustva. Piši. Imaš blog, neki papir, bilo šta. Piši dok te ne zaboli ruka, sve što misliš, osećaš... Ja sam posle jednog rastanka čitqvu zbirku napisala i čini mi se tako prebolela.

    Autor biljanak — 09 Okt 2011, 18:55

  10. biljanak, upotpunosti si upavu, ne vrede sad meni reci ni cinjenice, ali kako cu ne znam. Ne mogu da opisem koliku ljubav osecam, nemam reci za ta osecanja...i sve me toliko boli da imam osecaj da ce mi srce puci. Pokusavam da mi bude ok, kad u drugom trenu uhvati me kisa suza, u nekim trenucima bi zvristala. Izgubila sam tlo pod nogama... :'(

    Autor muckos — 09 Okt 2011, 19:12


Dodaj komentar

Dodaj komentar





Zapamti me

Powered by blog.rs