Jedan sasvim novi život
U mračnoj sobi, šćućureno sedi jedna devojčica. Njena loknasta zlatna kosa, pala joj je preko krupnih plavih očiju. Bila je toliko utučena da je zaboravila svet oko sebe. Ni sa kim nije govorila, niko joj nije trebao. Jedino što je činila je da je noću kada padne mrak dubok i tajnovit izlazla na ulicu i lutala zamišljeno. Sav smisao njenog dana bio je da se krije u mraku daleko od radoznalih očiju. Godinama je ona tako živela. Bez ikakvih emocija. Sama u svom hladnom snežnom svetu. Nosila je dugu sivu haljinu. Materijal je bio takav da svaki put kada bi napravila neki potez ona bi zasvirala umirujuću muziku. Nikoga nije imala niti je želela. Vukla se kroz život sama. Sunce nije ugledala nikad. Uvek samo taj mrak je bio bitan. Napolje samo noću ili po oblačnom i kišnom vremenu. Nije znala ni za kakva osećanja. Ljubav joj je bila samo reč. Čudna je to devojčica bila. U kući čak ni svetlo nije palila. Samo mrak. Totalni mrak i njene krupne plave oči koje su sijale u mraku kao u mačke. Skrivena od sveta, štitila se od povreda bilo kakve vrste. Nije se plašila ničeg. Nije se osećala usamljeno. Živela je srećno ali se ipak u dubini duše osećala nekako praznom. Jednoga prolećnoga jutra, dok je napolju svirala kiša i pevao glasno vetar izašla je u svoje dvorište. Gledala je malene ljubičice, gledala je kako imaju zanimljivu boju. Odlutala je u svojim mislima, vreme je proteklo, nije ni primetila kada je kiša stala. Prošli su sati. Devojčica je još uvek čučala nad malenim čoporom ljubičica. Zamišljena. U jednom trenutku osetila je toplinu na svom malenom vratu. Telom joj je prostrujio neki mio osećaj. Osećala je da ona praznina iz duše nestaje lagano. Podigla je pogled u visinu. Jedan zračak se promilio kroz oblak. Sunce je obasjalo njenu zlatnu kosu, i pomilovalo joj prelepe obraze. Na licu ocrtao se snežno beli osmeh. Za nju je tada počeo jedan sasvim novi život
6 Komentari |
0 Trekbekovi
Nadam se da ćeš i ti uskoro ugledari ljubičice (u dvorištu... na ulici...u nečijim rukama)
Autor biljanak — 13 Okt 2011, 08:52
Nije čudo što se raznežila ako je videla ovakve ljubičice !
Autor sanjarenja56 — 13 Okt 2011, 10:22
biljanak, ugledaću ih :)
sanjarenja, predivne da čovek prosto mora da se razneži.
Autor muckos — 13 Okt 2011, 11:58
O, pa mi to vidimo osmehe :):):)
Autor biljanak — 13 Okt 2011, 12:38
S
osmehom smo najlepši :)
Autor muckos — 13 Okt 2011, 13:11
Sve je oko nas, ukljucujuci i svet koji je svaki dan sve drugaciji. Ja se vide u njemu ne prepoznajem. Sve mi je nepoynato: okolica, ljudi koji u njoj zive, prevozna sredstva... upravo sve.
Autor Svijet oko nas — 18 Sep 2020, 17:01