Dragi lord_johnny
Dragi lord johnny,
Možda nikada nećeš posetiti ovaj moj blog, jer znaš da će te zaboleti srce, a možda ga i redovno posećuješ, jer negde duboko u duši falim. Ali eto pišem ti. Govore mi da pišem, da olakšam sebi dušu. Ima mnogo dobrih ljudi u ovom Blogogradu. I zahvalna sam im na svakom znaku pažnje iako nisu dužni ni da me posete, a kamo li da pokušaju pomoći.
Ne žalim sebe, i nisam teško depresivna, i nije da je stao svet oko mene. Prosto se osećam tužnom. I zato su mi i postovi tako sumorni. Svi su za tebe. A nisi zaslužio ni reč da ti uputim. Da, patim. Nekad se osećam prazno i tada mi je dobro. A nekada krene roj suza, čini mi se kao da nikada neću potrošiti suze. Ne znam već odakle teku toliko.
Eh, moj lord johnny. Naneo si bol. Ne znam samo kako si mogao da glumiš ljubav do poslednjeg dana. Ne znam kako si mogao da uživaš u onim strasnim noćima i da govoriš kako me voliš, ne osećajući to. I baš te poslednje nedelje pružila sam ti najbolje užitke iako sam znala da mutiš nešto s njom. Da nisi možda mislio na nju u tim vrelim trenucima?
Ne znam, dragi. Ali ti tu nekog gadno lažeš. Možda trčiš njoj, jer se bojiš samoće. Znam da ti je to strah. Imala sam svoje bubice, znam. Htela sam ih menjati i ti to znaš. Ali, ne, ti si terao po svom, i neću da krivim sebe, jer nisam kriva ja. Ovde jedini grešan si ti.
Kaže tvoja majka da me još uvek voliš. E, sad. Objasni mi nešto. Razumem da nećeš da im priznaš svoju vezu sa njom, i da ih po tom pitanju lažeš, jer se sramiš i nije ti čista savest. Ali zbog čega ih onda lažeš i da me još voliš? Ili je to zaista tako? Onda lažeš nju. I ona ti je samo jedna prolazna avantura, nešto za promenu.
Ali zaboleće tebe još srce. Boleće te više nego mene, kada vidiš kako ti otac plače za mnom, i kako te majka razočarano gleda. Znam da sam u toj kući voljena bila. A budeš li s njom, ona nikada neće dobiti toliku ljubav. I posle mnogo vremena i da ostanete zajedno, negde duboko biću ja tu. I pričaće o meni kao i o Andreasu, posle toliko godina što pričaju iako ti je sestra već dugo u braku i ima i sina. Ovakve ljubavi se ne zaboravljaju.
Šta osećaš ti, ne mogu da znam. Ali znam to da ću te uvek pratiti, pogotovo u dugim hladnim noćima kada budeš spavao sam. I znam, zvaćeš tada nju, ali faliću to ja. I dok zoveš je malena, bebo, srećice, mala... ne uvek, ali setićeš se mene. A njoj, uvek će ostati da se pita voliš li me.
Znam, ona te je zavela, ona je počela. Znam to od početka. I ti si to znao, samo si poricao, sve dok se nisi upleo u mrežu, a tada je već bilo kasno, i za tebe i za mene.
Žalićeš ti još za mnom kada ona ode drugom muškarcu. Znaš i sam, ona se ne predaje istinski i duboko kao ja. Znaš i sam kakva je. Nikada joj nećeš biti jedini. Zadrži je. Neka proguta svaku tvoju laž. Nema tu ničeg, zna tvoje srce dobro da ona nije ja.
Da, anđele. Volim te, to neću poreći. Ali nisi me bio vredan, ni jedan dan ni jednu noć. Sve ove godine nisi me bio vredan. Nisi bio vredan moje ljubavi. I znam, plakaću još. Neće ovo brzo proći. Ali jedno znam, i to nije fraza, sve u životu se vrati kad-tad. Vratiće se i tebi, ako i posle mnogo godina, ali vratiće ti se. I setićeš se tada mene. Setićeš se i shvatićeš šta si mi učinio. Shvatićeš da se u tom trenutku ceo moj život srušio i da si me tada ubio.
Da, dragi lord johnny. Patićeš ti još. I više nego ja sada. Faliću ti dobro znaš. Prošao si sa mnom stvari koje ni sa jednom drugom nećeš moći. I to dobro znaš. A faliće ti i onaj moj slatki mladež što te toliko primamljivao. Faliće ti moji nežni dodiri, i kad te bude milovala, naježiće ti se celo telo, ali neće to biti zbog nje nego zbog mene i mojih dodira koje sam ti pružila. Naježićeš se, jer setićeš se mene. Nije ona ja. I ne može da me zameni. Koliko god ti bilo prijatno sa njom, negde u duši faliću ti ja. I ti to dobro znaš.
Ne tražim odgovor od tebe, ovo je samo još jedan post koji vodi ka zaboravu.
Voli te, Muckoš!
12 Komentari |
0 Trekbekovi
Tako se ide. Prvo mu ime napišeš malim slovom, da ga smanjiš...posle će se smanjivati u tvojim očima dok ne bude malečak, nevidljiv.
Autor sanjarenja56 — 12 Okt 2011, 14:54
:)
Autor muckos — 12 Okt 2011, 15:07
Posklanjaj iz vidokruga sve predmete koji te podsećaju na njega, uključujući i poklone.
Na jedan papir, a može i kao post, napiši sve njegove mane i loše osobine, pa kad te uhvati kriza - čitaš, čitaš...
Autor razmisljanka — 12 Okt 2011, 15:07
Hvala na savetu, razmisljanka. Mislim da ću tako i učiniti...
Autor muckos — 12 Okt 2011, 15:19
Savršen savet razmisljanke. Valjalo bi ga uokviriti kao uputstvo: Kako što pre preboleti pogrešnog!
Autor sanjarenja56 — 12 Okt 2011, 15:31
Samo napred, svaki korak je udaljavanje od juče.
Autor biljanak — 12 Okt 2011, 15:39
Ma znam, biću ja dobro. Jeste da me nekada sustigne bol, ali pomaže mi činjenica da nije vredan. I ljubav negde potisnem, izbrisati je ne mogu, ali mogu je bar umanjiti...
Autor muckos — 12 Okt 2011, 16:35
A što bi je brisala? To je deo tebe. Ne možeš i ne trebaš brisati ljubav, ni veliku ni malu. Sve one imaju svoju ulogu u našem životu. Čak i pogrešne, uče nas kako ne treba ubuduće.
Autor sanjarenja56 — 12 Okt 2011, 16:48
Pa ne znam, možda zato što sam se jako razočarala, i što me je ubeđivao da me voli i što sam mislila da je drugačiji i da imamo budućnost.Znam ne mogu je izbrisati. Srce je to.
Autor muckos — 12 Okt 2011, 17:26
Srcu još niko naređivao nije. Samo ga razum može lepo zamoliti.
Autor sanjarenja56 — 12 Okt 2011, 17:32
E to si lepo sročila, sanjarenja. :)
Autor muckos — 12 Okt 2011, 17:43
Ne idi!
Tamo te ne čeka ništa
što bi tvoje srce
ispunilo.
Ne idi!
Prostranstva široka
kriju otuđene ljude.
Tamo nisu tvoji preci
ni crkva
na malom groblju.
Ne idi!
Imaćeš svega
al' nećeš imati
nas.
Ne idi!
Autor sanjarenja56 — 12 Okt 2011, 17:46