Prokletstvo ruže
08.10.2009.
Elena je bila veoma ljupka devojka. Činjenica da su joj slomili srce nije joj ubila volju za životom i nije presatala da se nada gospodinu Pravom. Jedne noći dok se u suzama borila sa nesanicom i još svežim ranama setila se ruže i samog početka. Proklinjala je sve. Ruža. I ta veza je bila poput ruže. Prvo se pokazao njen sjaj, njena nežnost, a onda je počelo trnje da povređuje. Zar je to bila slučajnost ili samo jedan znak u nizu koje umemo da propustimo. Da je znala tada da će sve proći trnovito, ne bi pala na gest s ružom. Za svaku bitnu priliku morala je dobiti jednu krv crvenu ružu. To je bio u neku ruku njihov zaštitni znak. Toliko godina punih uspomena. Koliko ju je samo sve bolelo. Ali i pored toga nije mogla da zaledi srce, još uvek se nadala da je negde čeka njena sreća.
12.02.2012. tamo neki grad
U romantičnom kutku u toplom malenom domu, vazduhom je vladalo veselje i radost. Jedan lep zaljubljeni par sedeo je ispred kamina. Bila je to jedna posebna noć za njih. Naime, Elena, je za svoj 27 rođendan dobila jedan prelep poklon. Jednu preslatu persijsku macu tj. malog mačora, sa plavom mašnicom oko vrata. Elena, je obožavala mace, pogotovo one koje vole da se maze. On je to znao i hteo je da je iznenadi. Ali nije to bila bilo kakva cica. Njena mašnica je krila prelepi prsten s blještavim plavim safirom i jednu sreću koja je taj dan samo porasla još više.
14.02.2012.neki drugi grad, 2 dana kasnije
Dan zaljubljenih. Ljubav se oseća u vazduhu. Iako još hladno vreme, ali ljubav je nekako zagrevala atmosferu. Ljudi su danas zaboravili na hladnoću. Zaljubljenu spremaju svoje poklončiće. U jednu malu cvećaru u velikom gradu ušao je jedan visok zgodan dečko.
-Dobar dan. Izvolite!
-Dobar dan, jednu ružu molim, crvenu.
-Buket ili...
-Može buket.
-Za devojku, jel' da?
-Da,da.
Buket završen, plaća. Uzima ružu u ruke. Kroz maglu ošamarila ga jedna uspomena. "Njoj sam uvek poklanjao ružu". Nastavio je užurbano svojim poslom. Na trgu. Našao se s jednom devojkom. Crnka, simpatična, zgodna. Skrivao je buket iza leđa. Poljubac, blag. Vrlo kratka priča. Predaje cvet. Ona se osmehnu. Za njega staje svet. Tren se zaustavio. Ništa se ne miče. U njenim očima video je nju. Elenu. Odlutao je negde u prošlost. Srce ga zabolelo. Svako sećanje jurilo mu kroz misli, gazilo mu dušu. Prokletstvo ruže ga je pratilo. Shvatio je u tom trenu da nikada ni kome neće moći pokloniti taj cvet, a da bar na tren ne pomsili na nju. To je neizvodljivo. Jer toliko je uspomena koje ne mogu da se obrišu.
-Stefane. Stefane.
-Hm?
-Ej, kud si odlutao?
-Ma ništa rasejan sam malo danas. A gde je moj poklon? Ha? (Osmeh)
Devojka pruža poklončić, i odlaze uz neku priču. Nestaju u magli. Kasnije kada je ostao sam, pitao se gde li je ona, s kim, jel' bar srećna? Nisu se čuli od onog dana. Bio je previše ponosan da se javi, ili nije ni želeo. Ni sam već nije znao, zaboravno stvorenje. Uhvatila ga je želja. Neka jaka želja da je čuje. Uzeo je telefon i ne razmišljajući počeo da kucka stari broj koji je dobro pamtio. "Izabrali ste nepostojeći broj". Tišina. Gleda je li pogrešio. Ne, nije, to je taj isti. Neka praznina u dubini. I pogled u kojem je nestao sjaj.
-Dobar dan. Izvolite!
-Dobar dan, jednu ružu molim, crvenu.
-Buket ili...
-Može buket.
-Za devojku, jel' da?
-Da,da.
Buket završen, plaća. Uzima ružu u ruke. Kroz maglu ošamarila ga jedna uspomena. "Njoj sam uvek poklanjao ružu". Nastavio je užurbano svojim poslom. Na trgu. Našao se s jednom devojkom. Crnka, simpatična, zgodna. Skrivao je buket iza leđa. Poljubac, blag. Vrlo kratka priča. Predaje cvet. Ona se osmehnu. Za njega staje svet. Tren se zaustavio. Ništa se ne miče. U njenim očima video je nju. Elenu. Odlutao je negde u prošlost. Srce ga zabolelo. Svako sećanje jurilo mu kroz misli, gazilo mu dušu. Prokletstvo ruže ga je pratilo. Shvatio je u tom trenu da nikada ni kome neće moći pokloniti taj cvet, a da bar na tren ne pomsili na nju. To je neizvodljivo. Jer toliko je uspomena koje ne mogu da se obrišu.
-Stefane. Stefane.
-Hm?
-Ej, kud si odlutao?
-Ma ništa rasejan sam malo danas. A gde je moj poklon? Ha? (Osmeh)
Devojka pruža poklončić, i odlaze uz neku priču. Nestaju u magli. Kasnije kada je ostao sam, pitao se gde li je ona, s kim, jel' bar srećna? Nisu se čuli od onog dana. Bio je previše ponosan da se javi, ili nije ni želeo. Ni sam već nije znao, zaboravno stvorenje. Uhvatila ga je želja. Neka jaka želja da je čuje. Uzeo je telefon i ne razmišljajući počeo da kucka stari broj koji je dobro pamtio. "Izabrali ste nepostojeći broj". Tišina. Gleda je li pogrešio. Ne, nije, to je taj isti. Neka praznina u dubini. I pogled u kojem je nestao sjaj.
16 Komentari |
0 Trekbekovi
Ima jedna pesma koja kaze - Ne vracaj se starim ljubavima... ali kako, kad srce ne mozes da kontrolises uvek
muckos, bravo za pricu:) Volem!
Autor persefona — 07 Dec 2011, 12:13
Persefona, volem sto voles :))
naleteh juče na sliku jedne ruže i hop stvori mi se priča u glavi :)
Eh, kao što kažeš, srce je srce. Svaka čast onom ko uspe da se izbori s njim :)
Autor muckos — 07 Dec 2011, 12:30
Kasno Marko stize na Kosovo ravno... Nema, sto se jednom pokida nikad vise nije onako sjajno i blestavo kao novo, ma koliko se tako cinilo...
Autor snjezana — 07 Dec 2011, 12:45
hehe :)
Snjezana, slazem se sa tobom, ali moramo priznati na svetu je mnogo ljudi i isto tako i mnogo ljubavi, s drugacijim iskustvima i drugacijim desavanjima, i mozda negde neka ljubav posle pokidanog bude jos bljestavija i sjajnija nego sto je bila. Ili je to samo neki svet bajke. Ne znam. Ne poznajem svet i ostale ljubavi, znam za one sto sam videla oko sebe. :)
Hehe, svidja mi se ono s Markom, bas sam se slatko nasmejala :))
Autor muckos — 07 Dec 2011, 13:04
Marko ko Markoo, uvek negde kasni ;)
U pravu si, postoje izuzetci ali su to bas retki dragulji.
p.s. sta se ovo desava danas sa blogom?
Autor snjezana — 07 Dec 2011, 15:19
E, ne znam, stvarno, poblentavio je danas skroz. Jednom se vec desilo. Brzo ce to doci na svoje... :)
nadam se.
Autor muckos — 07 Dec 2011, 15:23
oo bravo mućkalice, ova priča ti je dobra...
počela si da izražavaš snagu svojih misli u finom literalnom stilu...
Autor beliocnjak — 07 Dec 2011, 16:05
O pa, beli hvala, hvala :))
Autor muckos — 07 Dec 2011, 16:15
Šteta je ubaciti jednu preozbiljnu otmenu ružu u misaoni konflikt.. ;-)
Ruža je i moj izbor..
Autor krasiva — 07 Dec 2011, 16:17
Hm, krasiva, steta ili ne tako je ispalo ;)
Autor muckos — 07 Dec 2011, 16:26
se ne vredi vracati na staro, ali i trazenje nesto novo je isto tako sa velikim znakom pitanja? Hvala, i tebi veliki pozdarva
Autor Gordana — 07 Dec 2011, 17:02
Gordana, najbolje je prepustiti sve da ide svojim tokom... A i struge strane kako covek da ide protiv svojih osecanja? To je dosta tesko.
Autor muckos — 07 Dec 2011, 17:27
Stare ljubaviž
dalje nam ne daju poć...
kaže jedna stara pesma Tereze Kesovije.
Autor sanjarenja56 — 07 Dec 2011, 17:57
Neka ti budeš ona srećna devojka iz 2012. :-)))
Autor razmisljanka — 07 Dec 2011, 19:12
"Stare ljubavi sto ih je znao svijet
duge veceri, u ruci poklonjen cvijet
stare ljubavi u cistom jutarnjem sjaju
zauvijek u nama ostaju
i svjetlost ocima daju
Stare ljubavi jos uvijek prate nas
kasne jeseni i njihov umoran glas
stare ljubavi nestati nikada nece
one su tragovi proslosti
one su odjeci srece"
poslusah pesmu :)
Autor muckos — 07 Dec 2011, 19:21
Hm, razmisljanka, nemam takve zelje trenutno. Osim srece naravno :) Zato ove godine ulazim s osmehom u Novu godinu, jer kako kažu kako je dočekaš takva će ti pretežno i biti... :)
Autor muckos — 07 Dec 2011, 19:27