Radni izveštaj
Danas. Subota, ali ipak radni dan. Budim se umorno. Odlažem alarm. Ustajem u onom trenu kada imam taman toliko vremena da se spremim i krenem, ni više ni manje. Kupatilo, oblačenje, šminka :) I opet spremila sam se za toliko malo vremena da mi je ipak ostalo još do puta. Da, to sam ja. Nisam kao druge žene, nikada nisam ni bila. Umem da se spremim za 5 minuta, sa kompletnom šminkom i frizurom. Dobro preterujem, ne 5, ali 20 u vrh glave. A ako se desi da zaspem, onda vala mogu i za 5 minuta da se spremim. Retko kad glumim žensko pa se spremam satima, menjam kombinacije i ostalo, ali to je stvarno, stvarno jako retko. I spremih se tako pre vremena. Čekam malo, pa odoh na bus. Pa u busu malo dremuškam.
Stižem u grad. Odlazim u pekaru, koja je odma kod autobuske. Pojedem nešto usput do posla. Stižem. Kako uđem i kako počne radno vreme ljudi počnu da preplavljuju radnju. Uf, malo, malo pa neka gužva, i onda kažu da se nema para. Ono što je jako lepo, tu gužvu čini i jako puno dece. Tako su samo slatki, još kad progovore. Medenjaci mali. Pita Sanjarenja šta deca biraju pred novogodišnje praznike. Hah, pa kada dođu dečačići ono što 90% njih traži jeste "beyblade", postala sam stručnjak za beyblade-ove. :) Devojčice su malo komplikovanije, njih više toga zanima. Sve u svemu, radnja puna gužve, velikog prometa, i ono što je najbitnije puno slatkih dečijih osmeha. Ima i nemogućih ljudi, ali gde ih nema. Uff, danas je baš bila jedna nezgodna žena, ali šta ćeš, moraš biti ljubazan to je ipak mušterija :)
Ono što mene jako raduje, je da jako brzo učim, i pored hrpe onih igračaka većinu sam savladala. Danas mi se jedna mušterija čak srdačno zahvalila na pomoći i to pred ovim važnijim radnicima. :) Što je meni najbitnije među njima je baš bila danas i moja sestra od tetke. Ova druga me je pogledala i osmehnula mi se onako sa zadovoljstvom. Tad sam bila toliko ponosna na sebe da nemogu ni da opišem :)
I tako, protekao dan u osmehu. Dečica koja greju osmesima, šta ćete lepše od toga. Završila s poslom i kao najveći baksuz što sam i inače isprazni mi se baterija na telefonu, a baš mi je trebao... Pa otišla kući prvim busom iako nisam trebala. Hmm, hoće li to da bude neki znak? Da, naravno, to je znak da nisam napunila bateriju, a trebala sam :)))
Stižem u grad. Odlazim u pekaru, koja je odma kod autobuske. Pojedem nešto usput do posla. Stižem. Kako uđem i kako počne radno vreme ljudi počnu da preplavljuju radnju. Uf, malo, malo pa neka gužva, i onda kažu da se nema para. Ono što je jako lepo, tu gužvu čini i jako puno dece. Tako su samo slatki, još kad progovore. Medenjaci mali. Pita Sanjarenja šta deca biraju pred novogodišnje praznike. Hah, pa kada dođu dečačići ono što 90% njih traži jeste "beyblade", postala sam stručnjak za beyblade-ove. :) Devojčice su malo komplikovanije, njih više toga zanima. Sve u svemu, radnja puna gužve, velikog prometa, i ono što je najbitnije puno slatkih dečijih osmeha. Ima i nemogućih ljudi, ali gde ih nema. Uff, danas je baš bila jedna nezgodna žena, ali šta ćeš, moraš biti ljubazan to je ipak mušterija :)
Ono što mene jako raduje, je da jako brzo učim, i pored hrpe onih igračaka većinu sam savladala. Danas mi se jedna mušterija čak srdačno zahvalila na pomoći i to pred ovim važnijim radnicima. :) Što je meni najbitnije među njima je baš bila danas i moja sestra od tetke. Ova druga me je pogledala i osmehnula mi se onako sa zadovoljstvom. Tad sam bila toliko ponosna na sebe da nemogu ni da opišem :)
I tako, protekao dan u osmehu. Dečica koja greju osmesima, šta ćete lepše od toga. Završila s poslom i kao najveći baksuz što sam i inače isprazni mi se baterija na telefonu, a baš mi je trebao... Pa otišla kući prvim busom iako nisam trebala. Hmm, hoće li to da bude neki znak? Da, naravno, to je znak da nisam napunila bateriju, a trebala sam :)))
28 Komentari |
0 Trekbekovi