Moj mali svet

Neke stvari se nikada neće promeniti

Moje pesme — Autor muckos @ 17:40

Ne možete kamen omekšati.
Ne možete učiniti da se sneg ne otopi.
Voda će uvek na suncu da ispari.
Uvek će da grmi kada se sudare oblaci.
Šta god da bacite u vis ono će da padne na tlo.
Papir će izgoreti u vatru kad ga bacite.
Od planine ne može da postane more.
Ne možete da se posečete a da vam ne krene krv.
Ne možete živeti bez kiseonika.
Cveće će uvek da ispušta mirise.
Lišće će uvek da opada u jesen.
Neke stvari se prosto nikada neće promeniti... 
 

Prvo VOLIM TE

Moja ljubavna priča — Autor muckos @ 12:30

  I,započela je naša ljubavna priča u toj prelepoj letnjoj noći.. Tekli su dani. mi smo se nalazili i nismo. Dopisivali smo se mnogo.Jednom prilikom smo se vozali kolima... i otisli do fudbalskih terena. Sedeli smo u kolima i ćaskali. bio je opsednut time da ga stalno milkam i češkam. Pošto je bilo leto bilo je po prilično toplo, i on je skinuo majicu. Ja sam imala zadatak da mu švrljam po leđima. Gospodin čovek, ko neka umiljata maca je bio. Sećam se, to veče sam mu tu majicu prisvojila i on je morao bez majice kuć. Jadničak... heh. Imali smo tako lepe dane upoznavanja...Šetali smo puno, pa smo puno i sastajali se u četvoro sa njegovim drugom Z.L. i mojom drugaricom M. (da inače, oni su se isto smuvali). Vreme je prolazilo i shvatila sam se da sam se već jako vezala za njega, i u nekim trenucima sam imala toliko veliku potrebu da mu kažem da ga volim, ali sam se suzdržavala iz razloga što sam se bojala mu značim isto toliko malo ko i prethodne devojke. Prošlo je i prvih mesec dana polako. To veče smo se sastali svi zajedno. Ja sam mu kupila jednog medu, za naših mesec dana. Doduše to veče je bilo 23.i planirala sam poklon da mu dam posle ponoći. Sa M. smo ga zezali da sam ga ja dobila od nekog. Ne znam da li je stvarno poverovao u to ili ne,ali to nije ni bitno toliko. Posle nekog vremena odlučili smo da se razdvojimo, da ostanemo i malo nasamo u parovima. Krenuli smo do njega i uhvatio nas poljusak. Ah ti pljuskovi. To slatko leto. Stigli smo. Legli smo na krevet. i gledali smo jedno u drugo. Prošla je ponoć, uzela sam medu i rekla da je to za njega (p.s. medo kad ga stisneš izgovara I love you iz razloga što nije bilo drugačijih tamo gde sam ga kupila). Ja nisam dobila ništa, ali zapravo dobila sam najlepši mogući poklon ikada u mom životu. Ležali smo na bokovima i gledali jedno u drugo. Pogledao me je, duboka tišina i odjednom čujem reči "Volim te..." vreme je stalo u tom trenutku krenule su mi suze "...zaslužili smo to i ti i ja!"  Srce mi je skoro stalno, nisam mogla da verujem u to što čujem, što baš ja...što baš meni?Čime sam to probudila u njemu što navodno ni jedna pre nije. Presrećna sam bila, ali od tolike sreće sada kada je došao trenutak da i ja njemu to izgovorim, stvorila mi se knedla u grlu. Onda je počeo da me zeza kao da mu je medo već rekao, a kad ću ja... Nekako se i u meni stvorila snaga. Izjavila sam mu ljubav. Neopisiva ispunjenost u meni je bila to veče, i velika sreća! 
 
-nastaviće se pod nazivom "Naša priča i pričice..."-

Naš prvi randevu i početak jedne lepe ljubavi... II.deo

Moja ljubavna priča — Autor muckos @ 19:30

    Posle toga, nastavili smo sa dopisivanjem, sreli smo se još par puta, šećkali i razgovarali, ali to je bilo samo to. K.V. je skoro odustao od mene, jer prošlo je već oko nedelju dana i ništa se nije menjalo...doduše zbližavali smo se, ali sve je ostalo na razgovoru. Došao je dan kada sam raskinula sa dečkom. I tako se ta priča završila i otvorila mi put ka jednoj novoj vezi. Tada sam bila mnogo opuštenija. Sastali smo se nakon nekoliko dana moja drugarica M. i ja, sa K.V. i njegovim drugom Z. K.V. je tada imao auto...seli smo u njega i krenuli na jezerce u blizini našeg mesta. Bilo je to prijatno letnje veče.
   Stigli smo, neko vreme smo svo četvoro stojali i ćaskali na nekom nazovimo doku, mada je to dosta visoko. Posle nekog vremena, K.V. i ja smo se sklonili u stranu. Sećam se ko da je juče bilo, Seli smo na kraj betonskog putića, gledajući prema jezeru. Ispred nas je bilo jedno veliko drvo, krošnja mu je prosto ogromna... Ne sećam se tačno o čemu smo pričali, ali sećam se jedne teme. Mesec. Pogledao je u nebo i rekao je "Biće kiše!". Rekao je da je oko meseca dvorište. Onaj krug što se nekada stvori oko meseca, to je nazivao dvorištem, tačnije to je uvek njegova pokojna baba govorila,da kada mesec ima dvorište, da će tada padati kiša...  Ja sam sedela sa njegove desne strane, sećam se. Pričali smo nešto, pogledala sam ga. Približavao mi se usnama. Znala sam da to je taj trenutak kada ću mu konačno dozvoliti da me poljubi. Nikada neći zaboraviti taj osećaj.Iznenadio me jeveoma prijatno... Tako nežno me poljubio taj prvi put, da sam se prosto topila.Njegove meke usne... Još i sada ih osetim. Prvo što je izrekao bilo je: " I? Jel' bilo teško?" Tačno tim rečima... Nasmešila sam se i rekla da nije. Otišli smo do kola, i seli u njih, ja sam polako već trebala kući. Tražio je da mu milujem leđa. Rekao je da imam jako umirujući dodir. Došli su i ovo dvoje kod nas u kola i krenuli smo nazad. Izašla sam u centru. Poljubac za rastanak, i komentari ovih sa zadnjih sedišta. Bio je to čudan osećaj za mene, nekako sam već data imala osećaj da će mi se duboko urezati u srce. Ali plašila sam se, jer kroz dopisivanje, saznala sam da još ni jednu devojku nije voleo, i da još ni jednoj nije rekao to. Plašila sam se da ću i ja biti samo jedna prolazna vezica. Ali ipak hrabro sam stupila u zajedničke staze sa njim.
   Bio je to 24.06.2008. taj datum mi predstavlja sve, jer tada je zvanično zakoračio u moj život. To jezero i naš prvi poljubac uvek ću pamtiti... Sve na svetu mi je bio i ostao. I tu počinje naša ljubavna priča...
-nastaviće se pod nazivom  "Prvo VOLIM TE"-

Naš prvi randevu i početak jedne lepe ljubavi...

Moja ljubavna priča — Autor muckos @ 17:20

   Prolazilo je lagano vreme...ja sam i dalje bila u vezi,ali sa K.V. sam se redovno dopisivala... Hteo je par puta da se sastanemo, njegov drug, moja drugarica, on i ja zajedno, ali to se nikako nije uklopilo. Onda smo odlučili jedno veče, ako me pamćenje dobro služi to je bio utorak, da se sastanemo. Sami, nas dvoje. U 20h u centru našeg malog mesta. Ja sam bila dosta nervozna i spremila sam se mnogo ranije i oko 19:30 krenula u šetnju.Pisao mi je... i rekla sam mu kako eto šetam malo. On nije mogao da krene pre, jer se gospodin čovek brijao. I tako došlo je i vreme kad smo se trebali naći i pitao me je gde sam. Javila sam mu i rekao je da je na putu i da ako hocu krenem prema njemu... bio je već u blizini. Kad sam ga ugledala prvo što sam mu rekla bilo je "Kasniš!". Ne sećam se već šta je odgovorio, ali osmeh mu neću zaboraviti. I tako, počela je naša šetnja. Prepešačili smo pola našeg malog mesta B. Uhvatio me je za ruku, bilo mi je pomalo čudno, jer pobogu ja sam zauzeta devojka, a da šetam tu držeći se za ruke sa nekim drugim tipom. Ali opet s druge strane nisam želela da mi ispusti ruku. Nisam imala ni malo stida. O, Bože, šta me to snašlo tada. Šetali smo tako i pričali o glupostima...u jednom trenutku dok smo išli jednom malom uličicom naišao je auto i ja sam se sklonila iza njega. Onda je on počeo da me zeza kako mu gledam u dupe, i tako to, a ja sam mu odgovorila da mu čitam natpis na majici, a i zaista je tako bilo, doduše kad je spomenuo svoju oblinu, bacila sam oko na nju i bogami bio je prilično lep prizor... Onda me je uhvatio u to da ga naučim pričati mađarski, jer kroz dopisivanje je saznao da znam taj jezik, ali ja na mađarskom samo sa babom pričam i nisam želela ništa da mu kažem na mađarskom. Posle nekog vremena seli smo na jednu klupicu. Tu je pokušao da me poljubi prvi put. Ali poljubac nije dobio.Držao me je za ruke, topiila sam se. Krenuli smo dalje i zastali opet kod jedne klupe. Bilo je oblačno. Zvonio mi je telefon, naravno mama me zvala da gde sam već sad će kiša. Ona je mislila da sam na rukometnoj utakmici moje drugarice M. jer žena je dosta stroga, i nikada joj ni za jednog momka još nisam rekla, ni za tog s kim sam tada bila u vezi nešto više od 2 god, jer nekako nismo imale zajednički jezik. Završila sam razgovor rečenicom da ću uskoro doći. Sa K.V. sam još malo razgovarala, spomenuo je nešto u fazonu odlazak kod mene jednog dana i upoznavanje sa mojima, tamo vamo, ni ne sećam se. I tada je saznao da oca nemam već skoro godinu dana. Počela je kišica koja se ubrzo pretvorila u pljusak. Ja sam naravno imala kišobran. Ali sklonili smo se pod crkveno zvono da sačekamo da se vreme malo smiri, da bi mogli krenuti svojim kućama. Nisam imala srca da ga ostavim samog :) Zadirkivao me za poljubac i kako neću da mu ga dam. Jo, da  i taj dan sam saznala da je golicljiv samo na jednom mestu, ali nije hteo da mi kaže gde. Rekao je: "To ćeš morati sama da saznaš."  Ipak pljusak se nije stišavao, a ja sam morala kući. Tako da je on sam po kiši morao da ode...
 
 
 
-nastaviće se-

Sve je počelo ovako... II deo.

Moja ljubavna priča — Autor muckos @ 12:55


...izašli smo da razgovaramo. Bila sam dosta odbojna i bezobrazna kao sto sam i uvek bila kad bi mi neki muškarac prišao. On, sav samouveren, pun sebe...počela je priča: Vidim smeškaš mi se...tamo vamo. U jednom trenutku rekla sam mu da imam dečka. Ne sećam se već tačno, ali rekao je nešto kao: "Uvek si takva? Imaš dečka a smeškaš se dugima?". Bio je grub, ne u smislu da me je povredio ili nešto, nego je imao onu mušku grubost koja ženi prija, nije me puštao, bio je uporan, čvrsto me je obgrlio oko struka. U jednom trenutku uhvatila sam sebe kako ruži čupam latice i nesmotreno ih bacam njemu u lice... Verovatno je nervoza odradila svoje. Malo se naljutio,ali to ga nije sputavalo da nastavi sa muvanjem. Rekla sam mu da idem unutra da me čekaju drugarice. Nije hteo da me pusti, kao u fazonu dok ne pričamo. Rekla sam mu da ćemo pričati kasnije. Rekao je da lažem. Ponovila sam mu opet i rekla da će videti da ćemo ponovo pričati...nekako me pustio.

   Prošlo je neko vreme i otišli smo do sledeće diskoteke... Malo kasnije izašla sam ne sećam se već iz kog razloga, mislim da sam telefonirala. Dok sam izlazila ugledala sam ga kako stoji ispred sa drugovima. I krenula da se sklonim od buke iza ćoska u drugu ulicu, čula sam samo neko dobacivanje "Eno ti devojke" i lik je dotrčao, i zgrabio me s leđa. Nisam mogla da verujem da ima obraza da me tako čvrsto drži. Ali prijalo mi je. Ćaskali smo nešto i u jednom trenutku mu kažem: "Vidiš da ponovo razgovaramo, a rekao si da neću pričati s tobom". Dečko je raširio ruke i pred svima na sav glas viknuo sa osmehom: "Uredu, POGREŠIO sam!" svi su pogledali u našem pravcu...nisam znala gde da gledam. Onda smo došli do toga da ni ne znam kako se zove...ja sam rekla da mislim da znam ali da nisam sigurna, ima dosta neobično ime, i tada nisam znala da li mu je to ime, prezime, ili nadimak možda. Onda se predstavio i ispostavilo se da mu je to bilo ime. Tu je priča za to veče i završila... Otišla sam kući.

    Sutradan sam počela intenzivno da razmišljam o njemu, jer do jučerašnjeg dana bio je samo jedan sladak dečko kome sam se u prolazu nasmešila i ko mi se osmehnuo nazad... Nije mi izlazio iz glave...ona ruža, ona samouverenost, tako pun sebe, a tako privlačan. Mislila sam, joj Bože što mu nisam dala broj. Drugarica M. je primetila da se stalno smeškam i koliko mi cakle oči. Rekla sam joj da ne mogu da prestanem da mislim na njega. Sećam se, sedeli smo u autobusu i išli kući iz škole. Rekla mi je:" Hoćeš da ti nabavim broj? Mogu već sutra da ga imam". Rekla sam joj da ne treba. Ali kako sam stigla kući poslala sam joj poruku da ipak sazna koji mu je broj. U roku od pola sata dobila sam ga. I šta sad? Nisam mu pisala. Tada, mislim da nisam ni sutradan nego tek treći dan. Pitao me je što mu se tek sad javljam kad broj imam već par dana... :) a prvo sam se lažno predstavila. Ustvari nije to ni bilo lažno predstavljanje, rekla sam svoje kršteno ime (naime,u krštenici mi je jedno ime a u crkvi sam krštena pod drugim imenom,tako da imam dva imena,ali to je već neka druga priča neću vas time zamarati). I tako je započelo naše dopisivanje. Sećam se kao da je juče bilo... On je tada bio maturant. Pisali smo o svemu i svačemu. Dugo smo se dopisivali, ali dugo se nismo videli. Baba mu je umrla tada, i nije izlazio... tako da se videli nismo, ostalo nam samo dopisivanje...

 

-nastaviće se pod nazivom "Naš prvi randevu i početak jedne lepe ljubavi..."-


Sve je počelo ovako...

Moja ljubavna priča — Autor muckos @ 01:16
 
    Sve je počelo pre otprilike 3 godine možda i više. Imala sam jednu vezu, jednu dugu vezu, ali ovde neću pisati o njoj. Biće samo nekoliko reči o tome u samom početku. Ta veza je bila nemoguća, ali sam je razvlačila, jer sam bila voljena, osećala sam se sigurno i mogu da kažem i da sam bila srećna, ali u dubini duše čekala sam jedan dovoljno jak razlog da tu vezu okončam. Postojao je jedan dečko koji bi mi svaki put kad sam ga ugledala izmamio osmeh na licu, a najviše me je radovalo što mi je to bilo uzvraćeno, videla sam kako mu oči cakle i kako se okreće za mnom. Nisam mu ni ime znala, i nisam ni razmišljala mnogo o njemu, dok ga ne bi ugledala,bili su to susreti na ulici, susreti u autobusu, diskoteci... Tada sam išla u 3. razred gimnazije. Sećam se jednom, njegov drug me zaustavio u prolazu u našoj seoskoj diskoteci i rekao mi: "Ej, sviđaš se mom drugu" i pokazao mi na njega ja sammu pružila ruku, izgovorila drsko:"Marija. Drago mi je."i ni ne sačekavši da izgovori svoje ime okrenula sam se.Posle sam na to veče i zaboravila. I tako prolazili su dani, i nama su samo ostali slučajni pogledi u prolazu. 
   Bila je to subota, nisam sigurna ali mislim da tamo negde krajem aprila 2008. znači tako otprilike pre tri godine, ili je već bio maj... Mislim da je ipak ovo drugo. No nije ni toliko važno! Bila sam sa svojim dugogodišnjim dečkom i pričala sam mu o tome kako mi je sve postalo monotono i kako mi ne pruža tu neku pažnju koja je potrebna. Kasnije sam se našla sa drugaricam i naravno izašle smo. Tačno se sećam šta sam imala na sebi, to veče nikada neću zaboraviti jer tada je započela ova ljubavna priča. Bila sam u uskim crnim pantalonama, laganoj beloj majičici što se veže oko vrata i bele štiklice. Duga talasasta tamna kosa padala mi je preko ramena. Ni sama ne znam zašto bila sam izuzetno raspoložena to veče. U diskoteci sam ugledala njega K.V. Bio je presladak ko i uvek. Smeškala sam mu se, dosta dugo, u nadi, ali opet i u strahu da će mi prići, jer ipak bila sam u vezi. Uzvraćao je. Bio je to tako bezazlen flert, bar je tako delovalo. Onda je u jednom trenutku nestao... Uznemirila sam se, želela sam da bude tamo u blizini. I tako misleći na njega, dok sam igrala, iznenada me je neko s leđa obgrlio svojom desnom rukom oko struka, a sa moje leve strane, lagano se stvorila i druga ruka pred mojim očima... Šaka je bila zatvorena. Osetila sam kako se njegove usne približavaju mom levom uhu i u trenutku nisam čula ni muziku niti ljude oko sebe, čula sam samo njegove reči: "Mislim da bi trebali da razgovaramo!" a u onoj njegovoj levoj ruci ugledala sam prelepu crvenu ružu. Nisam mogla da verujem...u punoj diskoteci dečko mi pruža ružu. Bio je to on, K.V.
 
 
 
 
 -nastaviće se-  
 

Reci prijatelja koje mi mnogo znace u ovom teskom trenutku...

Fascikla mojih misli — Autor muckos @ 21:50

"Eh... Ponekad se u zivotu donose odluke koje nikako nemaju smisla i za sobom povlace mnogo posledica.. Kao sto si i sama rekla, svasta ste prosli zajedno, a opet oseca kao da mu nesto fali, misli da je neizivljen, ali ne shvata da je sustina svega naci nekoga sa kime bi mogao biti zauvek, ko je tvoja tacka na i, a ne nekoga ko je bolji ili gori od ostalih.. U neku ruku mogu da ga shvatim da se pitao kako bi bilo sa drugima, ali samo u slucaju da nije bilo sve ok, ne ovako, iz ciste radoznalosti, tu nema logike.. Znam samo toliko, da kada bi meni sudbina bila naklonjena i podarila mi nekoga kao ti, ne bih se sigurno pitao da li bi moglo jos bolje, znao bih da je to to... Shvatice i on koliku je gresku napravio, kad-tad, pusti ga da vidi da od najbolje nema bolje.. Verujem da si izgubljena i da ti nije lako, ali ne smes klonuti duhom, sta god da zivot baci na tebe, bilo kakav izazov, znam da si jaka i da mozes to izdrzati! Bice bolje, mora biti, glavu gore! I da znas, nikad me ne gnjavis, kad god budes htela razgovarati, bilo sta podeliti, ja cu uvek biti tu da te saslusam!"

 


Slomljeno srce...

Fascikla mojih misli — Autor muckos @ 15:41

Toliko boli...ne znam šta da mislim...zar je moguće da čovek odglumi ljubav? Zar je moguće da su oni pogledi puni ljubavi od samo pre neki dan bili samo farsa? Ne, ne želim da verujem u to. Nemoguće je da ljubav samo tako nestane, da jedan dan neizmerno voliš a drugi da kažeš da je sve samo navika. Ako je čovek u stanju da prevari čak i očima, onda je pravi umetnik u laganju... Toliko si me grlio i toliko si me zaljubljeno gledao posle onih nedavnih teških dana kada smo skoro izgubili jedno drugo... Nemoguće da je ta ljubav isparila u samo 4dana, nemoguće. Tako iznenda. Problem je što sam ti jedina? Želiš da se daš i drugima, a nećeš da me varaš. Kažeš to je najveći problem. Idi onda odvedi u krevet devojke koje poželiš, iskusi tuđe telo. Ali znaj, ni jedna ti neće pružiti što sam ti ja pružila, toliku podršku... Bila sam uz tebe kad ti je bilo najpotrebnije, i to niko ne može da izbriše. Volim te i voleću te, i možda će neki reći prebolećeš ga, mlada si, zaljubićeš se ponovo. Ja mogu ruku u vatru da stavim, da nikada drugi neće ući u moje srce, ti si mi bio sve... i dok si me povređivao volela sam te i praštala. Toliko njih bi volelo da budu sa mnom, znam to, ali ja ni jednog nisam pogledala, ni jedan drugi mi nije bio bitan. Nikoga ne želim. I možda jednom i budem s nekim, možda me neko bude voleo, ali niko nikada više ući u moje srce neće, to ne kažem jer tako sada osećam, to kažem jer si ti ljubav mog života, i druge mogu da budu samo loše kopije. Iako misliš da ti neću  nedostajati, znam, setićeš se mene u onim trenucima u kojim znaš da bi bila kraj tebe... Setićeš se mene, dok usamljen budeš gledao serije koje smo požudno pratili, setićeš se mene kada ti druga bude milovala leđa, setićeš se tog osećaja kada se ceo naježiš, a najviše ćeš se setiti onda kada budeš shvatio da ni jedna druga nema onaj mladež koji te toliko izluđuje... Kad se budeš kupao sam, faliću ti negde u dubini duše, da te gurkam. Biću tu oko tebe, znaš i sam. Da li me stvarno ne voliš vreme će ti pokazati. Mene sad boli...izuzetno me boli. Dušu si mi išupao, srce si mi slomio. Nije ni bitno...ko sam ti ja uopšte...stara navika kažeš. Prerano smo se upoznali, bože ko u nekom filmu... Znam kako si me gledao onda posle onog famoznog ponedeljka...bio je to pogled pun ljubavi, šta li se promenilo u tebi tako odjednom... Ja sam dala sve od sebe da uspemo. Promenila sam se maltene preko noći, udovoljila svim tvojim željama, prećutala stvari na koje bi inače skakala po plafonu, samo da bi video koliko te volim i da sam na sve spremna samo da te ne izgubim. Izgleda sam ipak ja kriva, možda sam se prekasno promenila. Ne znam. teško mi je, opisati ti ne mogu koliko. Nemojte mi govoriti ponovo ćeš voleti, ja i sad posle svega ovoga toliko volim, ne verujem da, ne, ZNAM da drugome ne može da pripadne ovo srce. Slomljeno je u param parčad i nema delića u kojem nisi ti. I ako budem sa drugim, to će biti jer taj neko biti dobar prema meni, jer će me voleti i poštovati, ali ove usne nikada više neće izgovoriti "volim te" jer to samo tebi umeju da kažu... Volim te i tačka. Prihvatam kraj, tako si želeo, ne mogu te siliti na ljubav sa mnom, pogotovo jer znam da ti ne mogu pružiti ono što ti želiš a to je neko drugo telo i sex sa nekom drugom osobom. Nisam ti dovoljna, rekao si, priznao si. Neka, uživaj u drugima. šta drugo da ti kažem. Ne voliš me, tako kažeš. Nema tu priče. Ostaje mi samo da te čuvam u srcu. I ne, neću ponovo voleti...Bar ne tako kako volim tebe. Za druge čuvam samo poštovanje i dobrotu... Ljubav sam potrošila, nažalost na nekog ko mi to ne uzvraća.

                                                             Zauvek tvoj Muckoš!

 


Tišina

Fascikla mojih misli — Autor muckos @ 00:11
...tišina. Moj trenutni neprijatelj, sedim u mračnoj sobi. Sama. I ni vi me verovatno nećete pročitati,potonuću u tišinu, ostaćete nemi. Ovo je bio njagori mogući dan ikada. Saznala sam da mi se laptop ne može popraviti, ili su bar šanse za to jako male. Jeste to obična stvar,ali ja sam jako vezana za njega, tamo sam piskarala, u njemu je moj dnevnik (doduše nije dugačak jer ga pišem od skoro,ali opet), prepun je uspomena. Jednostavno ga volim. a još jedna loša stvar je da se još otplaćuje... Duša mi se cepa, stalno sam nešto čačkala na njemu...i sad mi jako nedostaje. Najgore od svega je što pored toga imam osećaj kao da se moj voljeni udaljava od mene, nije se javljao ceo dan, kad sam ga zvala zvučao je hladno, mrzovoljno... i iako sam imala izuzetnu želju da ga vidim izjavio je da on danas nema želju da me vidi. Grubo, ali tako je. Razumem da je zauzet ili da želi da bude sam, ali nemati želju videti svoju devojku...to je grubo. Možda se samo on pogrešno izražava, a ja previše osetljiva, jer sam u "onim" danima,ali opet s druge strane čudno mi deluje još od nedelje. I sad evo kad mi je najpotrebniji, bar neka njegova lepa reč, ugašen mu fejsbuk (koji mu je non-stop upaljen) i msn je stavljen na "busy" koji mu je uvek "available" jer je stalno za kompjuterom ili eventualno "away" kada nije pri računaru. A svima je dobro poznato da "busy" ne daje zvučno obaveštenje pri dolasku poruke... sad da li sam ja umislila da je zbog mene ili je stvarno tako ne znam, ali imam potrebu da se izjadam. Jer ovo se nikad ne dešava. Ni na poruke ne  odgovara. Eto, šta sam dobila? Tišinu, tišinu koja me ubija, sada kad mi je potrebna topla reč ljubavi. Jedino što razbija ovu beskrajnu tišinu je lavež mog luckastog psa, ali ni njega već ne registrujem. To me nervira da se nije ništa loše ni desilo, niti smo se posvađali, ni ništa, nego tako odjednom. Ajd što ne želi da me vidi, ali što ne želi ni da me čuje sada kada zna kako se osećam i u kakvom sam stanju. Neka, neka se malo odmori od mene, nije tu ništa loše, ali neka bar pokaže da mu je ipak stalo do mene, ne trebamo se udaljavati. Mrzim tišinu, to mi je nešto najgore, manje bi me bolelo da me neko pljune u lice. Ne znam, tišina mi je tako zastrašujuća, liči mi na nekog stranca, a mi smo sve samo ne stranci, pogbogu pa volimo se... bar za sebe mogu reći da ga volim. Da, volim ga, više od sebe, on mi je čitav svet.  A ova tišina toliko boli. Neka, jaka sam, preguraću, moram nekako da se izborim sa njom, spavati ne mogu, zato sada pišem, iako gluposti, ali moram. To mi nekako skida muke sa ove moje krhke duše. Samo se iskreno nadam da borba sa ovom tišinom neće biti duga. Nadam se da ću dobiti bar jedno "Laku noć, bebo!". To bi mi uklonilo sve tegobe ovoga dana, i sateralo bi ovu prokletu tišinu u ćorsokak. Eto, toliko je malo meni potrebno, samo malo pažnje..
 

Ljubavno pismo

Fascikla ljubavi — Autor muckos @ 14:22
  Anđele moj najlepši,
 
     obećavam ti svom svojom dušom da ljubav koju osećam prema tebi nikada neće presušiti, čak što više biće snažnija  iz dana u dan i trajaće do mog poslednjeg daha,pa čak i dalje... Obećavam ti da ću biti kraj tebe kada te iznenade životne bure. Ostavljaću svoj maleni trag stopala u pesku kraj tvojeg, da znaš da ne koračaš sam, kakvim god putevima išao... Veoma mi je važan tvoj osmeh i sjaj u očima, ti si moja sreća i samo tvoje nasmejano lice može i mene da usreći.Ti si moja životna inspiracija, moje najmilije, moje sve. I ne prođe dan da ne zahvalim Bogu što si dubokim korakom zakoračio u moj život i tu me usrećuješ iznova i iznova. Moja zvezdo vodiljo... Dan kada umire nestajem u prašini zvezdane noći. Želim te, bio kraj mene ili ne... utapam se i nestajem, pronalazim sebe u tebi. Želim te ludo, bez granica i ostataka. Topim se u tvom zagrljaju, imam neverovatnu želju da ti se uvučem pod kožu, iako znam da je to nemoguće, ali onda ipak setim se, ja sam već pod tvojom kožom, moje ime je "istetovirano" na tvom srcu...a moja duša je unutar njega. Niko ne može da mi oduzme to mesto, svesna sam toga. Kada se dan rađa, budim se iz onog opojnog sna što smo sanjali sinoć i nastavljam da sanjarim otvorenih očiju, jer ljubav sa tobom je lepa kao san, lagana kao da koračam oblacima. Budim li se s tobom, uživam u čarima tvojih dodira ispunjenim ljubavlju... Budim li se sama, uživam u pomisli na tebe, prisećam se tvog mirisa i tvog snažnog zagrljaja. Izmamiš mi osmeh čak i kada nisi kraj mene. To mi ulepšava dan i olakšava njegove tegobe koje me nemo poput senke očekuju iza ugla. Dok lagano koračam paperjastim oblacima života i osluškujem ritam svojih koraka, krajičkom oka tražim senku...tvoju senku, koja se nečujno uplela u moju. Bez nje bi mi bio čudan i prazan ovaj hod kroz životni put. Opijaš me brže od najjačeg vina. Topim se, dok mi stiskaš ručicu lagano hodajući stazama budućnosti... Potrošim dah da bih izgovorila "Volim te", ako je neophodno potrošiću i pluća da dokažem da nisu uzalud izgovorene te reči koje nateraju srce da zaigra i učine da krv proključa. Ali ti to i sam znaš. Osećaš! Imali smo nesuglasice, svaki par ih ima, ali dok god imamo ljubavi jedno prema drugom, dok god je ova naša tvrđava sagrađena od iskrenosti, nežnosti i poverenja, i dok kod su mostovi koji vode do nje sačinjeni od cigala razumevanja i dugih noćnih razgovora, unutar nje će sijati sunce, pa makar oko njenih zidina beznadežno urlala oluja, i tukli gromovi. Zajedno ćemo sve preživeti...Volim te ,bebo, najviše na svetu. Moja duša, razum i srce odišu za tobom. Ti si moja java i moj san, ti si mi sve. Moja satkana krila od jave kojima letim kroz mekane oblake sreće iako i dalje stojim čvrsto na zemlji.Pusti me i noćas tiho u sebe...Dozvoli mi da sve svoje uzdahe i misli sakrijem u džepove tvog duksa. Zažmuri...opusti se, jer ja sam tamo u tvom sjajnom pogledu, sakrivena u bojama tvoga oka. Tvoja neiskvarena duša puna nežnosti je moja knjiga na čijim je stranicama pažljivo ispisana naša ljubav.Ne govori ništa, samo me dodirni, oseti kako se bezbroj ptica uzdiže u plavetnilo neba, poljubi me, nek nabuja mirna reka, neka se na nas prolije pljusak ljubavi. Ah, pljusak... podseti me na naš prvi "randevu". Doduše tada nisi dobio poljubac, ali miris letnje kiše i te krupne kapi počele su tada da pišu našu ljubavnu priču. Sve bih dala za još jedan takav dan išaran nevinim osmesima, i iznenadni pljusak koji bi nas podsetio na naše prve zajedničke korake. Koračali smo već raznim stazama, prošli smo i trnje i pustinje i prašume, ali najlepše su one na koje se uvek vraćamo, livade obasjane sunčevom radošću, šarene,vesele, prepune ljubavnih mirisa. Našla sam te tada kada sam to najmanje očekivala, kao ona iznenadna krv crvena ruža koju si mi pružio nežno obuhvativši me oko struka u punoj diskoteci. Još i dan danas osećam taj neverovatan osećaj, kada ti adrenalin skoči, krv prostruji korz čitavo telo, duša zatreperi i sve to zbog jednog potpunog stranca i njegove ruže. Tada si ukrao moje srce, već tada sam znala da sam tvoja čak iako nisam bila u potpunosti sigurna kako se zoveš. Našla sam te gde je linija između sna i jave, i ne želim da te pustim. Tražila sam te kao malo dete nekog davno izgubljenog zmaja i kao neko čudo, pojavio si se u mom životu. Možda nisam u pravu i verovatno ne znam sve što mislim da znam, ne  zanima me ni prošlost ni sadašnjost niti ono što mi predstoji, sve za čime brinem si ti, za taj jedan trenutak u tvojim rukama, lagan poljubac na mojim usnama, isprepleteni u zagrljaju kada vreme kao da stoji i ništa na ovom svetu nije mi važno kao što je osmeh na tvom nežnom licu. U meni si probudio snove koje sam davno odsanjala, otvorio si moje usijane okice da vidim neke sasvim nove vidike. Kako da te ne volim kad si moj život obojio jarkim bojama, i oslikao si na mom licu bore smejalice. Verno ti poklanjam sebe i sve moje snove, pružam ti neizmernu ljubav jer ti to i zaslužuješ. Ti si moja snaga i zato nikada ne odustajem posle prvog poraza. Svaku nadu koja je na samrti ti mi je oživljavaš. Kad proživim loš dan, verujem da će naredni biti mnogo bolji. Ti budiš moju veru. Sklapam svoje sanjive oči kad me dotuče umor, jer znam: Ti ceš mi doći u san. Bez tog sjaja u tvojim očima ne mogu. Ti si moja mala slatka droga, ako te predugo nemam srce mi vapi za tobom. Ne želim i neću da ti budem neko na koga ćeš se jednoga dana kroz maglu sećati.Hoću da budem najlepša ruža u tvom životu. Isceliću ti rane koje ti nanose bol, ukloniću svaku ružnu reč upućenu tebi i uvek ću izmamiti osmeh na tvom licu. Naša ljubav je poput feniksa, ona ne umire, ponovo se rađa iz pepela. Svesna sam svih svojih mana, niko nije savšen, ali ti možeš da me učiniš savršenu tebi...imaš tu moć, izvajaj moje mane u figuru tvog zamišljenog savršenstva. I dok se reči troše, dok im ne vidim kraja, shvatam da ovo pismo moram da privedem završetku i ostale misli predati ti u nekom drugom pismu. Zahvaljujem mirisu jezera u jednoj dalekoj tihoj junskoj noći i krupnom mesecu koje je tada obasjalo tvoje medeno lice na započetim redovima naše priče i nadam se samo da će nam vreme obezbediti bezbroj listova za pisnje te iste, a budućnost, obećavam, prošaraću radošću i nasmejanim stranicama.

                                                              Voli te, tvoj Muckoš!

 


Powered by blog.rs