Prvo VOLIM TE
I,započela je naša ljubavna priča u toj prelepoj letnjoj noći.. Tekli su dani. mi smo se nalazili i nismo. Dopisivali smo se mnogo.Jednom prilikom smo se vozali kolima... i otisli do fudbalskih terena. Sedeli smo u kolima i ćaskali. bio je opsednut time da ga stalno milkam i češkam. Pošto je bilo leto bilo je po prilično toplo, i on je skinuo majicu. Ja sam imala zadatak da mu švrljam po leđima. Gospodin čovek, ko neka umiljata maca je bio. Sećam se, to veče sam mu tu majicu prisvojila i on je morao bez majice kuć. Jadničak... heh. Imali smo tako lepe dane upoznavanja...Šetali smo puno, pa smo puno i sastajali se u četvoro sa njegovim drugom Z.L. i mojom drugaricom M. (da inače, oni su se isto smuvali). Vreme je prolazilo i shvatila sam se da sam se već jako vezala za njega, i u nekim trenucima sam imala toliko veliku potrebu da mu kažem da ga volim, ali sam se suzdržavala iz razloga što sam se bojala mu značim isto toliko malo ko i prethodne devojke. Prošlo je i prvih mesec dana polako. To veče smo se sastali svi zajedno. Ja sam mu kupila jednog medu, za naših mesec dana. Doduše to veče je bilo 23.i planirala sam poklon da mu dam posle ponoći. Sa M. smo ga zezali da sam ga ja dobila od nekog. Ne znam da li je stvarno poverovao u to ili ne,ali to nije ni bitno toliko. Posle nekog vremena odlučili smo da se razdvojimo, da ostanemo i malo nasamo u parovima. Krenuli smo do njega i uhvatio nas poljusak. Ah ti pljuskovi. To slatko leto. Stigli smo. Legli smo na krevet. i gledali smo jedno u drugo. Prošla je ponoć, uzela sam medu i rekla da je to za njega (p.s. medo kad ga stisneš izgovara I love you iz razloga što nije bilo drugačijih tamo gde sam ga kupila). Ja nisam dobila ništa, ali zapravo dobila sam najlepši mogući poklon ikada u mom životu. Ležali smo na bokovima i gledali jedno u drugo. Pogledao me je, duboka tišina i odjednom čujem reči "Volim te..." vreme je stalo u tom trenutku krenule su mi suze "...zaslužili smo to i ti i ja!" Srce mi je skoro stalno, nisam mogla da verujem u to što čujem, što baš ja...što baš meni?Čime sam to probudila u njemu što navodno ni jedna pre nije. Presrećna sam bila, ali od tolike sreće sada kada je došao trenutak da i ja njemu to izgovorim, stvorila mi se knedla u grlu. Onda je počeo da me zeza kao da mu je medo već rekao, a kad ću ja... Nekako se i u meni stvorila snaga. Izjavila sam mu ljubav. Neopisiva ispunjenost u meni je bila to veče, i velika sreća!
-nastaviće se pod nazivom "Naša priča i pričice..."-
Dodaj komentar |
0 Trekbekovi