Naš prvi randevu i početak jedne lepe ljubavi... II.deo
Posle toga, nastavili smo sa dopisivanjem, sreli smo se još par puta, šećkali i razgovarali, ali to je bilo samo to. K.V. je skoro odustao od mene, jer prošlo je već oko nedelju dana i ništa se nije menjalo...doduše zbližavali smo se, ali sve je ostalo na razgovoru. Došao je dan kada sam raskinula sa dečkom. I tako se ta priča završila i otvorila mi put ka jednoj novoj vezi. Tada sam bila mnogo opuštenija. Sastali smo se nakon nekoliko dana moja drugarica M. i ja, sa K.V. i njegovim drugom Z. K.V. je tada imao auto...seli smo u njega i krenuli na jezerce u blizini našeg mesta. Bilo je to prijatno letnje veče.
Stigli
smo, neko vreme smo svo četvoro stojali i ćaskali na nekom nazovimo
doku, mada je to dosta visoko. Posle nekog vremena, K.V. i ja smo se
sklonili u stranu. Sećam se ko da je juče bilo, Seli smo na kraj
betonskog putića, gledajući prema jezeru. Ispred nas je bilo jedno
veliko drvo, krošnja mu je prosto ogromna... Ne sećam se tačno o čemu
smo pričali, ali sećam se jedne teme. Mesec. Pogledao je u nebo i rekao
je "Biće kiše!". Rekao je da je oko meseca dvorište. Onaj krug što se
nekada stvori oko meseca, to je nazivao dvorištem, tačnije to je uvek
njegova pokojna baba govorila,da kada mesec ima dvorište, da će tada
padati kiša... Ja sam sedela sa njegove desne strane, sećam se. Pričali
smo nešto, pogledala sam ga. Približavao mi se usnama. Znala sam da to
je taj trenutak kada ću mu konačno dozvoliti da me poljubi. Nikada neći
zaboraviti taj osećaj.Iznenadio me jeveoma prijatno... Tako nežno me
poljubio taj prvi put, da sam se prosto topila.Njegove meke usne... Još i
sada ih osetim. Prvo što je izrekao bilo je: " I? Jel' bilo teško?"
Tačno tim rečima... Nasmešila sam se i rekla da nije. Otišli smo do
kola, i seli u njih, ja sam polako već trebala kući. Tražio je da mu
milujem leđa. Rekao je da imam jako umirujući dodir. Došli su i ovo
dvoje kod nas u kola i krenuli smo nazad. Izašla sam u centru. Poljubac
za rastanak, i komentari ovih sa zadnjih sedišta. Bio je to čudan osećaj
za mene, nekako sam već data imala osećaj da će mi se duboko urezati u
srce. Ali plašila sam se, jer kroz dopisivanje, saznala sam da još ni
jednu devojku nije voleo, i da još ni jednoj nije rekao to. Plašila sam
se da ću i ja biti samo jedna prolazna vezica. Ali ipak hrabro sam
stupila u zajedničke staze sa njim.
Bio
je to 24.06.2008. taj datum mi predstavlja sve, jer tada je zvanično
zakoračio u moj život. To jezero i naš prvi poljubac uvek ću pamtiti...
Sve na svetu mi je bio i ostao. I tu počinje naša ljubavna priča...
10 Komentari |
0 Trekbekovi