Tišina
...tišina. Moj trenutni neprijatelj, sedim u mračnoj sobi. Sama. I ni vi me verovatno nećete pročitati,potonuću u tišinu, ostaćete nemi. Ovo je bio njagori mogući dan ikada. Saznala sam da mi se laptop ne može popraviti, ili su bar šanse za to jako male. Jeste to obična stvar,ali ja sam jako vezana za njega, tamo sam piskarala, u njemu je moj dnevnik (doduše nije dugačak jer ga pišem od skoro,ali opet), prepun je uspomena. Jednostavno ga volim. a još jedna loša stvar je da se još otplaćuje... Duša mi se cepa, stalno sam nešto čačkala na njemu...i sad mi jako nedostaje. Najgore od svega je što pored toga imam osećaj kao da se moj voljeni udaljava od mene, nije se javljao ceo dan, kad sam ga zvala zvučao je hladno, mrzovoljno... i iako sam imala izuzetnu želju da ga vidim izjavio je da on danas nema želju da me vidi. Grubo, ali tako je. Razumem da je zauzet ili da želi da bude sam, ali nemati želju videti svoju devojku...to je grubo. Možda se samo on pogrešno izražava, a ja previše osetljiva, jer sam u "onim" danima,ali opet s druge strane čudno mi deluje još od nedelje. I sad evo kad mi je najpotrebniji, bar neka njegova lepa reč, ugašen mu fejsbuk (koji mu je non-stop upaljen) i msn je stavljen na "busy" koji mu je uvek "available" jer je stalno za kompjuterom ili eventualno "away" kada nije pri računaru. A svima je dobro poznato da "busy" ne daje zvučno obaveštenje pri dolasku poruke... sad da li sam ja umislila da je zbog mene ili je stvarno tako ne znam, ali imam potrebu da se izjadam. Jer ovo se nikad ne dešava. Ni na poruke ne odgovara. Eto, šta sam dobila? Tišinu, tišinu koja me ubija, sada kad mi je potrebna topla reč ljubavi. Jedino što razbija ovu beskrajnu tišinu je lavež mog luckastog psa, ali ni njega već ne registrujem. To me nervira da se nije ništa loše ni desilo, niti smo se posvađali, ni ništa, nego tako odjednom. Ajd što ne želi da me vidi, ali što ne želi ni da me čuje sada kada zna kako se osećam i u kakvom sam stanju. Neka, neka se malo odmori od mene, nije tu ništa loše, ali neka bar pokaže da mu je ipak stalo do mene, ne trebamo se udaljavati. Mrzim tišinu, to mi je nešto najgore, manje bi me bolelo da me neko pljune u lice. Ne znam, tišina mi je tako zastrašujuća, liči mi na nekog stranca, a mi smo sve samo ne stranci, pogbogu pa volimo se... bar za sebe mogu reći da ga volim. Da, volim ga, više od sebe, on mi je čitav svet. A ova tišina toliko boli. Neka, jaka sam, preguraću, moram nekako da se izborim sa njom, spavati ne mogu, zato sada pišem, iako gluposti, ali moram. To mi nekako skida muke sa ove moje krhke duše. Samo se iskreno nadam da borba sa ovom tišinom neće biti duga. Nadam se da ću dobiti bar jedno "Laku noć, bebo!". To bi mi uklonilo sve tegobe ovoga dana, i sateralo bi ovu prokletu tišinu u ćorsokak. Eto, toliko je malo meni potrebno, samo malo pažnje..
5 Komentari |
0 Trekbekovi
Ima tu mnogo elemenata koji uticu na treuntni odnos izmedju muskarca i zene. Sama "koncepcija" zenskog i muskog mozga je veoma razlicita. Verovatno ce ti za nekoliko dana objasniti u cemu je bio problem.Ako mogu da preporucim film "Pjevajte nesto ljubavno"-tacno govori o ovome sto si ti pisala.Neshvatljivi potezi i njihove posledice.
Toliko od mene :)
Autor zelenizec — 20 Apr 2011, 00:27
Ja sam te procitala.
Uvek postoji nesto gore,ako ti je utehu.
Tebi se danas pokvario lap top,a nekoj devojci tvojih godina je mozda bas danas otkriven neki zlocudni tumor.Znam da je tesko kad se na nesto priviknes,tvoje utociste,tvoj mali svet,ali reci sebi da je dobro ako je to najgore sto se desilo.
Bice jos toliko novih racunara u tvom zivotu.
Nemoj osluskivati tisinu.Oslusni prolece koje je stiglo,uhvati svaki dan,uzivaj u svakom trenutku.
Muskarca ne smes gusiti,svako nekada treba svoj prostor,svoje vreme,svoju tisinu.I oni su kao mi.Razlika je samo sto ako ga juris sve ce ti vise izmicati,njima je u genetskom kodu zapisano da budu lovci.
Umesto da gledas to busy,iskljuci racunar,izadji na vazduh,obraduj sebe nekom sitnicom,pogledaj dobar film,pocni da citas knjigu,prosetaj malo sa svojim psom.
Ako je pravo,sve ce doci na svoje...voli sebe,pazi i mazi sebe,da bi te drugi voleli.
A toliko malo,je ceo zivot ono sto jurimo da bi bili srecni.
Nista nece promeniti u tebi ove moje reci,ali zivot ce te nauciti,vreme ce te nauciti...bices dobro.
Ceni ono sto imas,nemoj da patis za onim sta nemas. ;)
Autor unajedina — 20 Apr 2011, 00:32
unajedina, shvatam ja sta govoris, ali mnogo je to komplikovanije nego sto izgleda... jesam, prznajem, gusila sam ga pre i svesna sam toga i iz tog sam razloga i promenila tu manu. ima svoj prostor i svoje vreme, ali s druge strane upravu si, ja sam preuzela ulogu lovca, a ne bi trebalo, vec odavno nisam plen. Samo ponekad imam osecaj da sam mu nebitna, ne kazem da nisam, daleko od toga, ali osecaj je takav. I da, upravu si...ima onih kojima je gore nego meni, i ne bi trebala zaliti za necim materijalnim,ali opet, sveze je, a i ja sam sva takva emotivna, vezem se i za najobicniju sitnicu. Hvala na lepim recima, zaista su od pomoci, cak sto vise malo mi se popravilo raspolozenje.
zelenizec, film se vec skida, sto pre da se pogleda, zvuci mi na nesto sto bi mi trenutno bas prijalo :)
Autor muckos — 20 Apr 2011, 01:22
savet:konzumiraj film polako...emotivno je jak .
Autor zelenizec — 20 Apr 2011, 01:30
I ja sam te pročitala!!! Tišina i nije tako strašna stvar kao što u prvi momenat deluje.
Autor cackica — 20 Apr 2011, 13:40