Moj mali svet

24 Apr, 2011

Naš prvi randevu i početak jedne lepe ljubavi...

Moja ljubavna priča — Autor muckos @ 17:20

   Prolazilo je lagano vreme...ja sam i dalje bila u vezi,ali sa K.V. sam se redovno dopisivala... Hteo je par puta da se sastanemo, njegov drug, moja drugarica, on i ja zajedno, ali to se nikako nije uklopilo. Onda smo odlučili jedno veče, ako me pamćenje dobro služi to je bio utorak, da se sastanemo. Sami, nas dvoje. U 20h u centru našeg malog mesta. Ja sam bila dosta nervozna i spremila sam se mnogo ranije i oko 19:30 krenula u šetnju.Pisao mi je... i rekla sam mu kako eto šetam malo. On nije mogao da krene pre, jer se gospodin čovek brijao. I tako došlo je i vreme kad smo se trebali naći i pitao me je gde sam. Javila sam mu i rekao je da je na putu i da ako hocu krenem prema njemu... bio je već u blizini. Kad sam ga ugledala prvo što sam mu rekla bilo je "Kasniš!". Ne sećam se već šta je odgovorio, ali osmeh mu neću zaboraviti. I tako, počela je naša šetnja. Prepešačili smo pola našeg malog mesta B. Uhvatio me je za ruku, bilo mi je pomalo čudno, jer pobogu ja sam zauzeta devojka, a da šetam tu držeći se za ruke sa nekim drugim tipom. Ali opet s druge strane nisam želela da mi ispusti ruku. Nisam imala ni malo stida. O, Bože, šta me to snašlo tada. Šetali smo tako i pričali o glupostima...u jednom trenutku dok smo išli jednom malom uličicom naišao je auto i ja sam se sklonila iza njega. Onda je on počeo da me zeza kako mu gledam u dupe, i tako to, a ja sam mu odgovorila da mu čitam natpis na majici, a i zaista je tako bilo, doduše kad je spomenuo svoju oblinu, bacila sam oko na nju i bogami bio je prilično lep prizor... Onda me je uhvatio u to da ga naučim pričati mađarski, jer kroz dopisivanje je saznao da znam taj jezik, ali ja na mađarskom samo sa babom pričam i nisam želela ništa da mu kažem na mađarskom. Posle nekog vremena seli smo na jednu klupicu. Tu je pokušao da me poljubi prvi put. Ali poljubac nije dobio.Držao me je za ruke, topiila sam se. Krenuli smo dalje i zastali opet kod jedne klupe. Bilo je oblačno. Zvonio mi je telefon, naravno mama me zvala da gde sam već sad će kiša. Ona je mislila da sam na rukometnoj utakmici moje drugarice M. jer žena je dosta stroga, i nikada joj ni za jednog momka još nisam rekla, ni za tog s kim sam tada bila u vezi nešto više od 2 god, jer nekako nismo imale zajednički jezik. Završila sam razgovor rečenicom da ću uskoro doći. Sa K.V. sam još malo razgovarala, spomenuo je nešto u fazonu odlazak kod mene jednog dana i upoznavanje sa mojima, tamo vamo, ni ne sećam se. I tada je saznao da oca nemam već skoro godinu dana. Počela je kišica koja se ubrzo pretvorila u pljusak. Ja sam naravno imala kišobran. Ali sklonili smo se pod crkveno zvono da sačekamo da se vreme malo smiri, da bi mogli krenuti svojim kućama. Nisam imala srca da ga ostavim samog :) Zadirkivao me za poljubac i kako neću da mu ga dam. Jo, da  i taj dan sam saznala da je golicljiv samo na jednom mestu, ali nije hteo da mi kaže gde. Rekao je: "To ćeš morati sama da saznaš."  Ipak pljusak se nije stišavao, a ja sam morala kući. Tako da je on sam po kiši morao da ode...
 
 
 
-nastaviće se-

Komentari


Dodaj komentar

Dodaj komentar





Zapamti me

Powered by blog.rs