Moj mali svet

Naš prvi randevu i početak jedne lepe ljubavi...

Moja ljubavna priča — Autor muckos @ 17:20

Prolazilo je lagano vreme...ja sam i dalje bila u vezi,ali sa K.V. sam se redovno dopisivala... Hteo je par puta da se sastanemo, njegov drug, moja drugarica, on i ja zajedno, ali to se nikako nije uklopilo. Onda smo odlučili jedno veče, ako me pamćenje dobro služi to je bio utorak, da se sastanemo. Sami, nas dvoje. U 20h u centru našeg malog mesta. Ja sam bila dosta nervozna i spremila sam se mnogo ranije i oko 19:30 krenula u šetnju.Pisao mi je... i rekla sam mu kako eto šetam malo. On nije mogao da krene pre, jer se gospodin čovek brijao. I tako došlo je i vreme kad smo se trebali naći i pitao me je gde sam. Javila sam mu i rekao je da je na putu i da ako hocu krenem prema njemu... bio je već u blizini. Kad sam ga ugledala prvo što sam mu rekla bilo je "Kasniš!". Ne sećam se već šta je odgovorio, ali osmeh mu neću zaboraviti. I tako, počela je naša šetnja. Prepešačili smo pola našeg malog mesta B. Uhvatio me je za ruku, bilo mi je pomalo čudno, jer pobogu ja sam zauzeta devojka, a da šetam tu držeći se za ruke sa nekim drugim tipom. Ali opet s druge strane nisam želela da mi ispusti ruku. Nisam imala ni malo stida. O, Bože, šta me to snašlo tada. Šetali smo tako i pričali o glupostima...u jednom trenutku dok smo išli jednom malom uličicom naišao je auto i ja sam se sklonila iza njega. Onda je on počeo da me zeza kako mu gledam u dupe, i tako to, a ja sam mu odgovorila da mu čitam natpis na majici, a i zaista je tako bilo, doduše kad je spomenuo svoju oblinu, bacila sam oko na nju i bogami bio je prilično lep prizor... Onda me je uhvatio u to da ga naučim pričati mađarski, jer kroz dopisivanje je saznao da znam taj jezik, ali ja na mađarskom samo sa babom pričam i nisam želela ništa da mu kažem na mađarskom. Posle nekog vremena seli smo na jednu klupicu. Tu je pokušao da me poljubi prvi put. Ali poljubac nije dobio.Držao me je za ruke, topiila sam se. Krenuli smo dalje i zastali opet kod jedne klupe. Bilo je oblačno. Zvonio mi je telefon, naravno mama me zvala da gde sam već sad će kiša. Ona je mislila da sam na rukometnoj utakmici moje drugarice M. jer žena je dosta stroga, i nikada joj ni za jednog momka još nisam rekla, ni za tog s kim sam tada bila u vezi nešto više od 2 god, jer nekako nismo imale zajednički jezik. Završila sam razgovor rečenicom da ću uskoro doći. Sa K.V. sam još malo razgovarala, spomenuo je nešto u fazonu odlazak kod mene jednog dana i upoznavanje sa mojima, tamo vamo, ni ne sećam se. I tada je saznao da oca nemam već skoro godinu dana. Počela je kišica koja se ubrzo pretvorila u pljusak. Ja sam naravno imala kišobran. Ali sklonili smo se pod crkveno zvono da sačekamo da se vreme malo smiri, da bi mogli krenuti svojim kućama. Nisam imala srca da ga ostavim samog :) Zadirkivao me za poljubac i kako neću da mu ga dam. Jo, da i taj dan sam saznala da je golicljiv samo na jednom mestu, ali nije hteo da mi kaže gde. Rekao je: "To ćeš morati sama da saznaš." Ipak pljusak se nije stišavao, a ja sam morala kući. Tako da je on sam po kiši morao da ode...

-nastaviće se-

Dodaj komentar | 0 Trekbekovi

Sve je počelo ovako... II deo.

Moja ljubavna priča — Autor muckos @ 12:55

...izašli smo da razgovaramo. Bila sam dosta odbojna i bezobrazna kao sto sam i uvek bila kad bi mi neki muškarac prišao. On, sav samouveren, pun sebe...počela je priča: Vidim smeškaš mi se...tamo vamo. U jednom trenutku rekla sam mu da imam dečka. Ne sećam se već tačno, ali rekao je nešto kao: "Uvek si takva? Imaš dečka a smeškaš se dugima?". Bio je grub, ne u smislu da me je povredio ili nešto, nego je imao onu mušku grubost koja ženi prija, nije me puštao, bio je uporan, čvrsto me je obgrlio oko struka. U jednom trenutku uhvatila sam sebe kako ruži čupam latice i nesmotreno ih bacam njemu u lice... Verovatno je nervoza odradila svoje. Malo se naljutio,ali to ga nije sputavalo da nastavi sa muvanjem. Rekla sam mu da idem unutra da me čekaju drugarice. Nije hteo da me pusti, kao u fazonu dok ne pričamo. Rekla sam mu da ćemo pričati kasnije. Rekao je da lažem. Ponovila sam mu opet i rekla da će videti da ćemo ponovo pričati...nekako me pustio.

Prošlo je neko vreme i otišli smo do sledeće diskoteke... Malo kasnije izašla sam ne sećam se već iz kog razloga, mislim da sam telefonirala. Dok sam izlazila ugledala sam ga kako stoji ispred sa drugovima. I krenula da se sklonim od buke iza ćoska u drugu ulicu, čula sam samo neko dobacivanje "Eno ti devojke" i lik je dotrčao, i zgrabio me s leđa. Nisam mogla da verujem da ima obraza da me tako čvrsto drži. Ali prijalo mi je. Ćaskali smo nešto i u jednom trenutku mu kažem: "Vidiš da ponovo razgovaramo, a rekao si da neću pričati s tobom". Dečko je raširio ruke i pred svima na sav glas viknuo sa osmehom: "Uredu, POGREŠIO sam!" svi su pogledali u našem pravcu...nisam znala gde da gledam. Onda smo došli do toga da ni ne znam kako se zove...ja sam rekla da mislim da znam ali da nisam sigurna, ima dosta neobično ime, i tada nisam znala da li mu je to ime, prezime, ili nadimak možda. Onda se predstavio i ispostavilo se da mu je to bilo ime. Tu je priča za to veče i završila... Otišla sam kući.

Sutradan sam počela intenzivno da razmišljam o njemu, jer do jučerašnjeg dana bio je samo jedan sladak dečko kome sam se u prolazu nasmešila i ko mi se osmehnuo nazad... Nije mi izlazio iz glave...ona ruža, ona samouverenost, tako pun sebe, a tako privlačan. Mislila sam, joj Bože što mu nisam dala broj. Drugarica M. je primetila da se stalno smeškam i koliko mi cakle oči. Rekla sam joj da ne mogu da prestanem da mislim na njega. Sećam se, sedeli smo u autobusu i išli kući iz škole. Rekla mi je:" Hoćeš da ti nabavim broj? Mogu već sutra da ga imam". Rekla sam joj da ne treba. Ali kako sam stigla kući poslala sam joj poruku da ipak sazna koji mu je broj. U roku od pola sata dobila sam ga. I šta sad? Nisam mu pisala. Tada, mislim da nisam ni sutradan nego tek treći dan. Pitao me je što mu se tek sad javljam kad broj imam već par dana... :) a prvo sam se lažno predstavila. Ustvari nije to ni bilo lažno predstavljanje, rekla sam svoje kršteno ime (naime,u krštenici mi je jedno ime a u crkvi sam krštena pod drugim imenom,tako da imam dva imena,ali to je već neka druga priča neću vas time zamarati). I tako je započelo naše dopisivanje. Sećam se kao da je juče bilo... On je tada bio maturant. Pisali smo o svemu i svačemu. Dugo smo se dopisivali, ali dugo se nismo videli. Baba mu je umrla tada, i nije izlazio... tako da se videli nismo, ostalo nam samo dopisivanje...

-nastaviće se pod nazivom "Naš prvi randevu i početak jedne lepe ljubavi..."-

2 Komentari | 0 Trekbekovi

Sve je počelo ovako...

Moja ljubavna priča — Autor muckos @ 01:16

Sve je počelo pre otprilike 3 godine možda i više. Imala sam jednu vezu, jednu dugu vezu, ali ovde neću pisati o njoj. Biće samo nekoliko reči o tome u samom početku. Ta veza je bila nemoguća, ali sam je razvlačila, jer sam bila voljena, osećala sam se sigurno i mogu da kažem i da sam bila srećna, ali u dubini duše čekala sam jedan dovoljno jak razlog da tu vezu okončam. Postojao je jedan dečko koji bi mi svaki put kad sam ga ugledala izmamio osmeh na licu, a najviše me je radovalo što mi je to bilo uzvraćeno, videla sam kako mu oči cakle i kako se okreće za mnom. Nisam mu ni ime znala, i nisam ni razmišljala mnogo o njemu, dok ga ne bi ugledala,bili su to susreti na ulici, susreti u autobusu, diskoteci... Tada sam išla u 3. razred gimnazije. Sećam se jednom, njegov drug me zaustavio u prolazu u našoj seoskoj diskoteci i rekao mi: "Ej, sviđaš se mom drugu" i pokazao mi na njega ja sammu pružila ruku, izgovorila drsko:"Marija. Drago mi je."i ni ne sačekavši da izgovori svoje ime okrenula sam se.Posle sam na to veče i zaboravila. I tako prolazili su dani, i nama su samo ostali slučajni pogledi u prolazu.

Bila je to subota, nisam sigurna ali mislim da tamo negde krajem aprila 2008. znači tako otprilike pre tri godine, ili je već bio maj... Mislim da je ipak ovo drugo. No nije ni toliko važno! Bila sam sa svojim dugogodišnjim dečkom i pričala sam mu o tome kako mi je sve postalo monotono i kako mi ne pruža tu neku pažnju koja je potrebna. Kasnije sam se našla sa drugaricam i naravno izašle smo. Tačno se sećam šta sam imala na sebi, to veče nikada neću zaboraviti jer tada je započela ova ljubavna priča. Bila sam u uskim crnim pantalonama, laganoj beloj majičici što se veže oko vrata i bele štiklice. Duga talasasta tamna kosa padala mi je preko ramena. Ni sama ne znam zašto bila sam izuzetno raspoložena to veče. U diskoteci sam ugledala njega K.V. Bio je presladak ko i uvek. Smeškala sam mu se, dosta dugo, u nadi, ali opet i u strahu da će mi prići, jer ipak bila sam u vezi. Uzvraćao je. Bio je to tako bezazlen flert, bar je tako delovalo. Onda je u jednom trenutku nestao... Uznemirila sam se, želela sam da bude tamo u blizini. I tako misleći na njega, dok sam igrala, iznenada me je neko s leđa obgrlio svojom desnom rukom oko struka, a sa moje leve strane, lagano se stvorila i druga ruka pred mojim očima... Šaka je bila zatvorena. Osetila sam kako se njegove usne približavaju mom levom uhu i u trenutku nisam čula ni muziku niti ljude oko sebe, čula sam samo njegove reči: "Mislim da bi trebali da razgovaramo!" a u onoj njegovoj levoj ruci ugledala sam prelepu crvenu ružu. Nisam mogla da verujem...u punoj diskoteci dečko mi pruža ružu. Bio je to on, K.V.