Moj mali svet

3msc

Moja fascikla — Autor muckos @ 17:16

 

 



Obavezno pogledati film, jako je dobar, pored svega realan, nazalost ne lepog kraja ali bice i nastavak.
Postoji u spanskoj i italijanskoj verziji. Italijanska verzija ima i drugi deo snimljen.
Film je po knjizi "Tri metra iznad neba" i drugi deo "Želim te"pisac je Frederiko Moća.
A evo i par citata iz filma:

"Dan prolazi.Prolazi na nekom mjestu gdje si i tada shvataš da ne želiš da budeš nalik nekome iz svoje okoline...Čak ne želiš biti ni ti.Samo želiš da zbrišeš...Otjerati sve dođavola.I,iznenada se desi...Nešto neočekivano...Tada znaš da će se stvari promijeniti...I,promijenile su se...Od tada,ništa više neće biti isto...Nikad...I,kada se desi-znaćeš..."

„Izgubio sam te među ljudima,obožavao sam te i prezirao te...U suštini,dobro znaš,da u najtežim trenucima imaš,unutar duše,palog anđela...Koji nas sjedinjava.I kada osvane novi dan,obećavaš da ćeš se promijeniti,ali-posustaćeš...Boli te cijelo tijelo,tražićeš me čak u paklu,jer znaš da sam kao ti.Sve što osjećam prema tebi samo ovako mogu iskazati...“

„Uvijek postoje trenuci kad vam se putevi razilaze.Svako bira svoj put,nadajući se da će se,na kraju,putevi spojiti.Sve više-tvoj put je uži...Ništa strašno...Stvoreni smo jedno za drugo...Ona je tamo...Ali,na kraju se desi samo jedno-dolazi prokleta hladnoća...“

"Iznenada shvatiš da se sve završilo...Stvarno...Nema povratka nazad...Ne kaj se...Kad pokušavaš da se sjetišgdje je sve zapravo počelo-otkrivaš da je sve počelo prije nego što si mislio...Mnogo prije...I,tada,u tom trenutku,SHVATIŠ DA SE SVE DEŠAVA JEDNOM U ŽIVOTU!KOLIKO GOD POKUŠAVAO-NIKADA NEĆEŠ IMATI ISTI OSJEĆAJ...NIKADA VIŠE NEĆEŠ IMATI OSJEĆAJ DA SI...TRI METRA IZNAD NEBA...“

...TU&JO...TRES METROS SOBRE EL CIELO...



 


Selidba :D

Fascikla mojih misli — Autor muckos @ 13:31

Hm, selidbe uvek dugo traju, joooj dok se sve sredi kako treba, dok se raspakuje, okreči, smesti nameštaj... uff... Ne volim selidbe...ali volim da uređujem prostor i sad sam baš okupirana time... :D
Blogograd, stižem uskoro...samo da sredim malo ulicu i stancic :D

Koračaj ka snovima

Moje priče — Autor muckos @ 20:24

       Ne napuštaj svoje snove. Pusti dušu da sanjari. I onda kada ti se snovi čine daleki. Kreni za njima, makar i polako. Bosonog koračaj po pesku snova mokrom od talasa tvojih krhkih životnih želja. Neka sanjalica u tebi zaživi. Neka te vodi po mekim oblacima mašte. Dozvoli duši da se obuče prozračnu haljinu satkanu od najsjanijih zvezda, od najfinijih niti tvojih još neostvarenih snova. Meku na dodir, lepršavu na milovanje vetra. Raširi svoja krila i kreni ka svome cilju. Nečujno, poput noći prekrivenom čarobnim zvezdanim prahom. Sanjaj, ne boj se. Dotakni nebo. Bojiš se sam? Dozvoli da se uz tvoju dušu sanjalicu, kao što si u detinjstvu grlio starog plišanog medu, priljube sve tvoje želje koje nestrpljivo čekaju da ih privučeš u svoj topli zagrljaj, i s njima letiš nekim novim snovima u susret... 


Bila jednom jedna kneginja...

Blogozadaci — Autor muckos @ 15:24

 

po sanjarenjinom zadatku:
pričam ti priču
inspirisanu
zadatim slikama


       Iza sedam brda i sedam gora,u prelepom raskošnom zamku živela je najlepša kneginja na svetu. Imala je sve dostojno njenoj lepoti i njenom statusu. Prelepe odaje:



Raskošne haljine:


Skupocen nakit:


Bajkoviti vrt:


Često bi se obukla u haljine sluškinja i izlazila na ulicu, šetala, stapala se sa običnim narodom, uživala u jednostavnosti života.



Ipak i ona je bila samo običan čovek, rođena u raskošu i među siluetama traga za nekim ko će joj život ispuniti, jer njen je bio sve, samo ne ispunjen... Nedostajao je onaj plamen u srcu, koji će učiniti njen svet potpunim.  I znala je da se negde među senkama na drumu krije ta čar života. Neko ko će ugledati lepotu njene duše, a ne njene bogate haljine i raskoš njenog zamka...

 


Ako...

Muzička fascikla — Autor muckos @ 13:24

 


Gde smo sada

Fascikla ljubavi — Autor muckos @ 21:24

 

       Nakon dugih godina sreće, ljubavi i podrške u teškim danima, gde smo sada mi? Koga li je zapekla savest u noći? Čija nas je reč više bolela? U ovom rasulu postoji li još mesto gde smo mi oni što slatko se smeju do suza i na glas. Gde sam ja, a gde si ti, gde smo to pogrešili? Ima li još vremena za nas? Da rasplamsaju se osećanja i grade nova lepša sećanja. Još uvek snažno osećam te u grudima. Možda kada bi malo primakao telo svoje. I kada bi srcem dotakao moju dušu. Kada bi me u oči pogledao kao nekad, onim sjajnim žarom, možda bi se ljubav setila da smo nekada bili ti i ja...
       ...i gde smo sada nakon dugih godina. Ima li još razloga da verujem u nas?

 


Tragovi nade

Moje priče — Autor muckos @ 13:24

 

       Srce je navuklo na sebe prefinjeni plašt ledenih snežnih dijamanata. Sjajan, otmen, veličanstveno beo, a toliko hladan. Uklopilo se u zimsku idilu. Trebalo je zalediti svaku poru. Krv se sledila, više ne ključa, ne greje. Preko glave golema kapuljača, jednako sjajna svetlucava i ledena. Sačinjena od najlepših pahulja. Tako obučeno, krenulo je Srce usamljeno preko trga punog užurbanih ljudi. Prolazili su pokraj njega i nisu ga primećivali. Svi su jurcali svojim smerom nevidevši oči setnog bića, koje traga za toplim rukama što će ga s ljubavlju uzeti, čuvati kao malo vode na dlanu i zagrejati svojom nežnošću. Utrnulo od hladnoće koračalo je Srce po mekom snegu stvarajući tužnu škripeću melodiju. Zraci sunca činili su sneg dragocenim zbog svog dijamantskog sjaja. Sve je tako nežno, mirno, miriše na spokoj, a Srce oseća i vidi jedino samoću koja ga tera da šeta dalje i dalje. Nebo postaje tamnije, navlači se noć. I više ne sija sneg pod nogama, već trepere zvezde na visini. U daljini čuje se zavijanje nekog usamljenog psa na Mesec. A Srce i dalje gazi po dubokom snegu. Na ulici nema više ljudi, svi snevaju u svojim toplim posteljama. Selo je Srce na zaleđenu ljuljašku, krenulo kao dete da se ljulja. Hladan vetar čini mu oči vlažnim. Nigde žive duše, tišina je zavladala, čuje se jedino pesma ljuljaške. Samoća Srca mogla se osetiti u mrkloj noći. Zvezde su nestajale, navlačili su se golemi oblaci nad gradom. Narandžasti odsjaj uličnih svetiljki ulivao je neku nadu u dušu Srca. Velike pahulje počele su da plešu na brzom ritmu vetra. Netaknut grad prekriven snegom ličio je na neko napušteno mesto u toj zavejanoj noći. Srce je nastavilo svojim putem. U dubokom snegu ostavljalo je za sobom tragove nade koja je još živela u njemu.


Vickasto :)

Vickasto :) — Autor muckos @ 14:24

Živela sam u 3 decenije,
2 veka,
2 milenijuma
i
4 države
već kada mi je bilo 20 godina...
hihihi kako vickasto
:)
 
 

Smisao (suština) života!!!

Fascikla bez reči — Autor muckos @ 19:24



Šut-karta

Fascikla mojih misli — Autor muckos @ 17:24

       Neki vam ljudi učine zlo i time dobiju jednosmernu šut-kartu iz vašeg života. Šta mora da se desi da neko nema prava ni na najmanju sporednu ulogu na vašoj pozornici života? Pa postoji više različitih dešavanja koja mogu dovesti do toga, ja ću vam dati jedan primer. Kada vam neko takne svetinju, pored toga, smeje vam se iza leđa, ogovara, ponižava dok vam krade blago. Gleda vas misleći da ste najveća budala, jer pojma nemate da je vaše blago zapravo već njeno. Ta osoba dobije osećaj visoke vrednosti i raduje se što ste vi niko i ništa. Gleda vas dok ste poraženi, ne žali ni vas ni druge, raduje se svojoj "pobedi", a nije ni svesna da je obično ništavilo. Glumi nevinašce dok čini najveći prostakluk i njime povređuje ne samo vas, nego i još par ljudi. I živi u oblacima, sa lažnom krunom na glavi. Nikada neću zaboraviti osećaj kada sam jednu takvu osobu, koja veruje da vredi više od mene, čvrsto odlučila da izbacim iz života. I niko i ništa mi taj osećaj neće ukrasti, niti će ta osoba ikada više doći u situaciju da makar i pomisli da je iznad mene, apsolutno ni jednom više neće me učiniti poraženom i to gledati s osmehom dok ja negde zbog iste lijem suze. Zašto? Jer je ta ista osoba dobila jednosmernu šut-kartu iz mog života. Imate li vi nekog kome ste poklonili šut-kartu?

Oproštaj

Fascikla mojih misli — Autor muckos @ 23:07

   Napisala sam jedan poduži post o oproštaju (i ljubavi). Izbrisala sam ga. Zašto? Pa ne znam, veličina i vrednost oproštaja se oseća, reči ga ne mogu opisati. Jedno je sigurno, to je dragocena reč (delo) koju ljudi s poštovanjem čuvaju.
 
 
 
 
 
 
 

Stigla mi pošta :)

Moja fascikla — Autor muckos @ 13:47

     Probudih se jutros kao i svakog dana. Nisam se nešto naspavala, mrzelo me ustati, ali baba je već došla, kafa bila na stolu, još samo ja da se nakanim da ustanem. Ustadoh, izlazim iz sobe, krećem se prema mami i babi, na stolu stoji neka žuta koverta. Kez od uva do uva. Rekoh: "To je za mene?", kažu da jeste. Znala sam odma šta je i od koga je (pošto slabo ja dobijam poštu, skoro nikad). Sednem za sto privlačim kafu. Inatim se mojima. Poznajem babu, jedva čeka da otvorim, nju sve zanima. :) I naravno nije prošlo ni 10 sekundi već baba viče: "No, otovori već". I šta ću s njima, otvorim kovertu. Velika radost. Kez mi se još više razvukao. Pogledam, nisam očekivala toliko veliko, mislila sam da je malo manje, pa mi radost još porasla. Onda me raznežio dodir mekog satena. Prelepa crvena boja.  Zanima vas šta li je to i od koga? Sve će vam biti jasno kada ugledate slike :)

 


     Nažalost, fotoaparat nemam, a kamera na telefonu nije najbolja, pa se ne vidi da je boja predivna crvena, ali da znate boja je baš topla :) Već sam našla i kako ću da je koristim, s obzirom kada idem negde nosim crnu torbicu i crni kaput, biće predivan ukras na mojoj torbi, a možda jednog dana i budem imala neku jednostavnu haljinu koju bih mogla učiniti jedinstvenom ovim lepim cvetom. (hmm, pa i imam jednu letnju, običnu)
     Onda videh u koverti još nešto, i osmeh se još razvuče, s obzirom da se nisam nadala ničemu više. Bože, kako ja umem da se radujem malim stvarima :)


Setih se da sam pre koji mesec ostavila jednu knjigu nedovršenu i odmah su našli svoje mesto i podstakli me da pročitam knjigu do kraja.
Proleće je zakoračilo u moj dom.
Hvala, Neno!
:)

Dok si pored mene ;)

Muzička fascikla — Autor muckos @ 17:17

 


U bojama duge

Moje pesme — Autor muckos @ 20:30


 
Na usne crvenilo ljubavi navuci,          
i prospi toplinu skrivenih strasti.
Životnu energiju na sebe obuci,
i pokloni voljenom nežne radosti.


Neka ti u životu uliva nadu
tihog plamička narandžasti sjaj.
Ne dozvoli dobrotu da ti ukradu
i toplina u srcu neka nema kraj.



Najlepšom žutom osvetli put svoj.
Pamet i razum neka te prate.
Vedrina i radost su ti savršeni kroj.
Srećni trenuci neka se pamte.


Mir zelenih polja sa sobom ponesi.
Svila opuštenosti neka te krasi.
U dom stabilnost i sigurnost unesi.
I smirenost imaj gde god da si.


Ogrni se u nežni plašt plemenitosti.
Svoju vernost voljenom pruži.
Služi se samo jezikom iskrenosti
i vedrina plavog neba oko tebe neka kruži.


Prefinjenim pogledom začaraj svet
poput ljubičaste mile orhideje.
Pusti strpljenje u svoj tihi let,
da lagano ostvari sve tvoje ideje
.



Samoća jednog starca

Moje priče — Autor muckos @ 00:53

Prvo je bila deo mašte, dugo sam sanjario o njoj. Smelo je ukoračila u moju realnost i ispunila je moj život ljubavlju. Sada je samo deo sećanja. Ne razumem se najbolje u ljubav. Ne znam da li postoji jedna prava koja ostale čini svojom kopijom ili postoji više ljubavi i svaku gledamo kao pravu dok se ne završi. Ali verujem da svaki pojedinac ljubav vidi drugačije. Doživljava je drugačije i zato je ona toliko raznolika. No, ne želim da ulazim u to. Znam šta osećam ja i znam da je isto to najstvarniji osećaj za mene i to je ono što meni ljubav znači. Bila je to ona. Još uvek je. Ali samo je u mom sećanju. Šta li sam uradio? Što mi je trebalo da je oteram od sebe? Ostao sam da živim sam. Nije da nisam imao nikoga posle nje. Ooo,da. Imao sam ih mnogo. Krao sam Bogu dane. Uživao u mladosti. Uživao, ili je uništio? Jedno sam mislio tada, drugo mi je sad u mislima. Verovatno sam bio nezreo iako mi je već bilo 26. Imao sam i ženu. Razveli smo se, nije nam išlo. Nije bila ona prava. Decu nemam. Tako da sam ceo život potrošio na lake žene, prijatelje lažne i prave i na svoju karijeru. Putovao sam dosta, video sveta. Osnovao firmu, sagradio kuću. Nije da nisam lepo živeo. Imao sam šta god da sam poželeo. I sada, u stare dane sedim sam, ležem u krevet usamljen. Nema nikog da mi pruži ljubav. Onu nežnost koja briše samoću. Često suzama kvasim našu sliku. Nisam manje muško zato što plačem. Naprotiv, ja sam prava muškarčina koja je uspela da se kaje sad pod stare dane. Ne spavam mirno. Nedostaje mi ona. Pitam se pomisli li ikada na mene. Znam da ima porodicu i troje sad već odrasle dece. Pa su tu i unuci. Ali, da li je pronašla ljubav. Ljubav koja meni sada istinski nedostaje. Ili sam joj i ja ostao u srcu kao ona meni. Ne znam, ne želim sebi da smirujem samoću takvim suludim nadama. Znala je svaku moju ćeliju. Bila uz mene kada je bilo najteže, držala me za ruku kada je put bio mračan, neosvetljen. Izvodila me na pravi put i ipak sam otišao pogrešnim i upropastio našu veridbu. Toliko toga smo proživeli. Ni jedna nije mogla zauzeti njeno mesto. Bila je posebna, i uspela je da u mom srcu ostane i jedina. Sada mi toliko fali, onaj njen prelep osmeh, crne oči dubokog pogleda, predivna bujna kosa, a najviše onaj njen dodir, jedini koji je uspeo ne samo telo već i srce da mi obuzme prijatnom jezom. Samo je ona dotakla moju dušu. I baš nju sam povredio i oterao. A sada, sada mi baš i jedino ona nedostaje. Da joj legnem na grudi i da me miluje po kosi kao malo dete sve dok ne zaspemo. I opet sam sam u ovom krevetu. Sam bez nje. Sada znam da nisam to želeo. Želeo sam nju zauvek kraj sebe.

Dodaci:
 
 

"Posle mnogo godina,
jedan muškarac je rekao jednoj ženi
da ju je voleo u mladosti i da je voli ceo život.
Ona ga je isterala i rekla:
-Sad si došao da mi kažeš??
Što ne reče kad je trebalo??"
by AnaM


Jedna želja manje?

Fascikla mojih misli — Autor muckos @ 00:24

Uzimam sebi za pravo da se radujem. Ne znam da li sam baksuz, ali svaki put kada se obradujem nečemu to se na kraju upropasti i ne desi. Ne, neću da se bojim da se ostvariti neće, radujem se svim srcem. Ali ću ipak da zadržim za sebe o čemu se radi (mada sam u trenutku ushićenja izblebetala jednoj osobi) hihi. Sve u svemu, hoću da kažem da će mi se uskoro ispuniti jedna želja sa spiska od onih 12 želja(ciljeva) za ovu godinu. Ako Bog da, ne samo jedna da će se uskoro ostvariti nego i tri, ali ja sam fokusirana na ovu jednu, jer sam mislila da je daleko njeno ostvarenje i sad se jako radujem mogućnosti da se uskoro ispuni. Držite mi palčeve, da sve ide kako treba :)))
 
 

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11  Sledeći»

Powered by blog.rs