Samo hrabro!!!
Ovih dana sam poput ludog vremena što nas je snašlo... Čas mi sija sunce, čas mi pada kiša. U jednom trenutku odustajem od svega, krhka sam poput stakla, u drugom trenutku sam jača od stene... Prođe bura, teška poplava, ne umem da sastavim kraj sa krajem... a onda u trenutku osećam da sam poput lava, krupna i snažna, grabim za svoje prilike koje su mi date... Na dohvat ruke sam od ispunjenja svojih nekih životnih ciljeva, samo trebam dati svoj maksimum. Onda se psihički izmorim i imam osećaj da ja to ne mogu, da ja nisam za to što mi se pruža... Pa krenem sa pozitivnim stavom, gledam sve ono dobro, i šta sve mogu ostvariti samo da se potrudim, pa se slomim u trenutku i setim se koliko je naporno, koliko to iscrpi čoveka, i izvuče svu njegovu energiju. Ali opet, šta je u životu lako... ništa. Trebam iskoristiti što mi je dato, jer kasnije se mogu pitati šta bi bilo kad bi bilo, neću da odustanem, dogurala sam dovde, ićiću da kraja, videću da li ja to mogu. Žena ratnik nikad se ne predaje. Jedinstvena prilika mi se pružila, neću je tako lako odbaciti. Briga me za krize koje mi se svaki dan javljaju, preguraću ih, dok god imam podršku dobro je. Istrajaću radi svoje budućnosti... otvorili su mi se novi horizonti, hrabro idem ka njima. Ne, neću da odustanem. I pored kriza ću da istrajem. S osmehom u nove pohode... Dok god je kraj mene neko ko me drži za ruku i bodri me...
2 Komentari |
0 Trekbekovi
Kad imas ruku koja te drzi, imas sve.
Glavu gore, koracaj, trci, skaci!!!!!!
Autor casper — 16 Jun 2011, 18:51
Zeno ratnice, ja cu te drzati za ruku i bodriti te, kao sto sam to i do sada radio! :*
Autor lord_johnny — 18 Jun 2011, 15:18