Nedoumica
Ostati ili otići!? Nedoumica je jedan od najstrašnijih mučitelja. Bičuje te iznutra, rane ne vidiš, osetiš samo teško mučenje i ne znaš kako pobeći od toga. Odvuče te iz realnosti u svet dubokih misli, i što više razmišljaš to manje znaš šta ti je činiti. Misli te zbune i džabe se trudiš da ih se rešiš to je prosto nemoguće. Trenutak kada imaš osećaj da je tvoj životni voz iskočio sa šina, a ne znaš kako da ga vratiš ili da ga prebaciš na druge šine. Prethodne šine su bile dosta nezgodne, zarđale su i čini se kao da nema nade da se poprave, a opet preći na neke nove suviše je bolno. A kako onda vratiti voz? Da li uopšte i vredi ići po starim zarđalim šinama kada opet može pasti sa njih? Otići ili ostati? Bilo bi milion razloga i za jedno i za drugo, kako se onda odlučiti? Zaista je teško. Možda nije trebalo ni počinjati taj put, ali kako se moglo znati da će on biti nemoguć za prohod. Da li ostati i nadati se da će se jednog tamo ko zna kog dana vratiti sve na mesto ili otići i kajati se što smo otišli? Pitanje je teško, a što se više razmišlja to je odgovor maglovitiji. Nisam jaka za ovo što je preda mnom, mogu da odglumim, u nekoj meri, ali opet to ne valja, jer u nekim trenucima puknem i širi se bes svuda oko mene. Pobeći ne mogu, za to sam još slabija. Nekada mislim da je sve apsurdno, da ništa nema smisla, da je sve uzalud, a nekada imam osećaj da se vredi boriti i prelaziti bosonog preko žara koji je bačen preda me. Ko će ga znati. Jedino u šta sam sada sigurna jeste da mi je u glavi totalni haos. I ne umem ga srediti. Nedoumica je strašna stvar...
8 Komentari |
0 Trekbekovi