Najradije bih vrištala od bola...
Rekao si: "Činim sve da ne plačeš više." Puste reči ništa mi ne znače. Šta je sad ovo stavljaš me na neki glupi test? Imaš li pojma koliko mi je srce patilo? Nemaš, naravno da nemaš. Tek što sam zašila rane krvare mi šavovi. Zbog čega? Zbog tvojih hirova. Zbog toga što nikada nećeš učiniti da zaista budem srećna. Džabe mi osmeh, džabe mi želja za srećom, kad je ona izgleda samo pusta varka. Sve je laž. Sve one reči: -nije to za mene to je za njega. Sve je prevara. Opet je bilo nešto za tebe. Opet nešto upućeno tebi, i sad se sklopila slika. Mislila sam, izgleda je ipak za njega, ali zašto? Zašto sam opet dozvolila da budem toliko naivna? Evo ponovo se od puzli za njega, stvorila slika za tebe. Ponovo, i ja opet posle svega treba samo da ćutim i da verujem u nešto što toliko nema smisla, a ti želiš da verujem u to. Jel pravedno to prema mojim osećanjima? Jeste, naravno da jeste. A zašto? Jer sam ja samo jedna ljubomorna glupača, koja pravi scene ni zbog čega, koja ne treba da se ljuti što ćeš da se cmačeš i ćaskaš sa devojkom s kojom si me prevario, jer to je u redu. To je normalno i tako treba i da prihvatim. Jo, izvini, opet preterujem, nisi me prevario, jer mi već onda nismo bili zajedno samo ja to nisam znala. Rekao si mi, da sam ja tebe prevarila ne bi mi oprostio. Ja tebi jesam, i čemu onda to? To je pravedno? Zato što sam ti oprostila ponašaćemo se kao da se ništa nije desilo? A ono što ona upućuje tebi treba da zamislim kako upućuje drugom? Ne čini mi se tako. U stvari lažem. Poverovala sam u to, ali ovo danas me je nateralo da sumnjam. Jer ovo danas, pogotovo ovo danas nema smisla da je za njega. Ali šta da kažem, ti ćeš mi govoriti da jeste, i govorićeš mi sve ono što želim da čujem samo da naš odnos bude dobar. Ali zar onda nećeš lagati? Možda i jeste sve kako si rekao...ali meni nije lako to treba da shvatiš, pogotovo ne posle današnjeg dana. Pucam, besnim, najradije bi vrištala od bola, a opet ne smem ništa da kažem, jer ću ja ispasti loša.Uvek ja preterujem i uvek sam ja krivac svemu. Kuda ovo vodi...opet više ništa ne znam. Sad me boli više nego inače.Više nego ikad. Kad bi mogla samo zemlja da me proguta. Da se otvori i da skočim u provaliju da se skrijem u najmračniju tminu, niko da me ne vidi. Niko.
5 Komentari |
0 Trekbekovi