Pod ledenim prahom
Prošli su praznici. Prvo je poranio, pa je zakasnio... Preskočio je svaki praznik. Lukavo ih zaobišao. Taj ledeni prah prosuo se ulicama mojim. Možda sada nekom budi osećaj sete, neko čudno stanje melanholije.
Negde pak mami onaj slatki dečiji osmeh, izaziva milu sreću i radost.
Ili negde prekriva svojim belim pahuljastim zvezdama neki romantični tren, možda neki nežni poljubac.
Negde pak mami onaj slatki dečiji osmeh, izaziva milu sreću i radost.
Zaobišao je praznike, ali mi je milo videti ga. Ne, ne volim hladnoću, ne volim zimu, ali sneg je sneg. Čaroban i za mene nekako radostan. Možda zato što je padao i na dan mog rođenja :)
Zato padaj ti slobodno. Ne, ne smetaš mi. Prekri sve svojim mekim belim prahom. Obuci prirodu u snežne haljine. Nedostajalo joj je to ove zime. Izazivam te i zato: PADAJ =)
37 Komentari |
0 Trekbekovi