Moj mali svet

Najradije bih vrištala od bola...

Fascikla mojih misli — Autor muckos @ 17:22

Rekao si: "Činim sve da ne plačeš više." Puste reči ništa mi ne znače. Šta je sad ovo stavljaš me na neki glupi test?  Imaš li pojma koliko mi je srce patilo? Nemaš, naravno da nemaš. Tek što sam zašila rane krvare mi šavovi. Zbog čega? Zbog tvojih hirova. Zbog toga što nikada nećeš učiniti da zaista budem srećna. Džabe mi osmeh, džabe mi želja za srećom, kad je ona izgleda samo pusta varka. Sve je laž. Sve one reči: -nije to za mene to je za njega. Sve je prevara. Opet je bilo nešto za tebe. Opet nešto upućeno tebi, i sad se sklopila slika. Mislila sam, izgleda je ipak za njega, ali zašto? Zašto sam opet dozvolila da budem toliko naivna? Evo ponovo se od puzli za njega, stvorila slika za tebe. Ponovo, i ja opet posle svega treba samo da ćutim i da verujem u nešto što toliko nema smisla, a ti želiš da verujem u to. Jel pravedno to prema mojim osećanjima?  Jeste, naravno da jeste. A zašto? Jer sam ja samo jedna ljubomorna glupača, koja pravi scene ni zbog čega, koja ne treba da se ljuti što ćeš da se cmačeš i ćaskaš sa devojkom s kojom si me prevario, jer to je u redu. To je normalno i tako treba i da prihvatim. Jo, izvini, opet preterujem, nisi me prevario, jer mi već onda nismo bili zajedno samo ja to nisam znala. Rekao si mi, da sam ja tebe prevarila ne bi mi oprostio. Ja tebi jesam, i čemu onda to? To je pravedno? Zato što sam ti oprostila ponašaćemo se kao da se ništa nije desilo? A ono što ona upućuje tebi treba da zamislim kako upućuje drugom? Ne čini mi se tako. U stvari lažem. Poverovala sam u to, ali ovo danas me je nateralo da sumnjam. Jer ovo danas, pogotovo ovo danas nema smisla da je za njega. Ali šta da kažem, ti ćeš mi govoriti da jeste, i govorićeš mi sve ono što želim da čujem samo da naš odnos bude dobar. Ali zar onda nećeš lagati? Možda i jeste sve kako si rekao...ali meni nije lako to treba da shvatiš, pogotovo ne posle današnjeg dana. Pucam, besnim, najradije bi vrištala od bola, a opet ne smem ništa da kažem, jer ću ja ispasti loša.Uvek ja preterujem i uvek sam ja krivac svemu. Kuda ovo vodi...opet više ništa ne znam. Sad me boli više nego inače.Više nego ikad. Kad bi mogla samo zemlja da me proguta. Da se otvori i da skočim u provaliju da se skrijem u najmračniju tminu, niko da me ne vidi. Niko.
 

Plašim se

Fascikla mojih misli — Autor muckos @ 13:18
   Strah me je.
U jednom trenutku bih da odustanem, u drugom vidim samo bolje sutra.
Možda ne znam sve, jer je i ovo možda previše.
A možda je to i jedino što ima da se zna.
To ne mogu znati, ali možda nije ni bitno.
Odbijam da razmišljam.
Znam, to me ubija.
Ne vredi da razmišljam, jer učinjeno već ne može da se menja.
Ali opet, šta dalje?
Strah me je.
Kako da znam da je ovo zaista to?
Kako da znam da nema više bola i da nema više povreda čak i onih koje ne vidim?
Verujem, ne zato što volim, nego zato što se nadam.
Nadam se boljem.
Ali nada je jedna krhka reč.
Poput mehura, malo je dovoljno da pukne i nestane.
I zbog čega će sada biti drugačije?
Jesmo li zaista spremni odustati od svih gluposti zarad naše sreće?
To je možda jedan lagan mali korak, ali veoma je teško učiniti ga.
I ima veliku ulogu u predstojećoj sreći.
Strah me je.
Ne onog što je prošlo, nego onoga što dolazi.
Ne želim da budem ničiji pajac.
Zar je toliko teško biti drugačiji od drugih?
Znam, idem dalje.
Ne ubijam se onim prošlim.
Sama reč kaže to je prošlo i u prošlosti treba i da ostane.
Nema mesta za te misli ovde u sadašnjosti niti u budućnosti.
Ali opet, strah me je.
Plašim se onog što dolazi.
Onog što će biti.
Možda ne treba tako da se osećam.
Ali u ovom trenu, obuzeo me je taj osećaj.
Da li zbog toga samo što sam imala loš san?
Ne znam.
Kao što sam rekla, VERUJEM.
Samo...
Plašim se.
Molim te, pokaži da nemam razloga za to.
Da ovo nije još jedna ista priča.
Čvrsto me zagrli...i sve će biti uredu.
 

Reci prijatelja koje mi mnogo znace u ovom teskom trenutku...

Fascikla mojih misli — Autor muckos @ 21:50

"Eh... Ponekad se u zivotu donose odluke koje nikako nemaju smisla i za sobom povlace mnogo posledica.. Kao sto si i sama rekla, svasta ste prosli zajedno, a opet oseca kao da mu nesto fali, misli da je neizivljen, ali ne shvata da je sustina svega naci nekoga sa kime bi mogao biti zauvek, ko je tvoja tacka na i, a ne nekoga ko je bolji ili gori od ostalih.. U neku ruku mogu da ga shvatim da se pitao kako bi bilo sa drugima, ali samo u slucaju da nije bilo sve ok, ne ovako, iz ciste radoznalosti, tu nema logike.. Znam samo toliko, da kada bi meni sudbina bila naklonjena i podarila mi nekoga kao ti, ne bih se sigurno pitao da li bi moglo jos bolje, znao bih da je to to... Shvatice i on koliku je gresku napravio, kad-tad, pusti ga da vidi da od najbolje nema bolje.. Verujem da si izgubljena i da ti nije lako, ali ne smes klonuti duhom, sta god da zivot baci na tebe, bilo kakav izazov, znam da si jaka i da mozes to izdrzati! Bice bolje, mora biti, glavu gore! I da znas, nikad me ne gnjavis, kad god budes htela razgovarati, bilo sta podeliti, ja cu uvek biti tu da te saslusam!"

 


Slomljeno srce...

Fascikla mojih misli — Autor muckos @ 15:41

Toliko boli...ne znam šta da mislim...zar je moguće da čovek odglumi ljubav? Zar je moguće da su oni pogledi puni ljubavi od samo pre neki dan bili samo farsa? Ne, ne želim da verujem u to. Nemoguće je da ljubav samo tako nestane, da jedan dan neizmerno voliš a drugi da kažeš da je sve samo navika. Ako je čovek u stanju da prevari čak i očima, onda je pravi umetnik u laganju... Toliko si me grlio i toliko si me zaljubljeno gledao posle onih nedavnih teških dana kada smo skoro izgubili jedno drugo... Nemoguće da je ta ljubav isparila u samo 4dana, nemoguće. Tako iznenda. Problem je što sam ti jedina? Želiš da se daš i drugima, a nećeš da me varaš. Kažeš to je najveći problem. Idi onda odvedi u krevet devojke koje poželiš, iskusi tuđe telo. Ali znaj, ni jedna ti neće pružiti što sam ti ja pružila, toliku podršku... Bila sam uz tebe kad ti je bilo najpotrebnije, i to niko ne može da izbriše. Volim te i voleću te, i možda će neki reći prebolećeš ga, mlada si, zaljubićeš se ponovo. Ja mogu ruku u vatru da stavim, da nikada drugi neće ući u moje srce, ti si mi bio sve... i dok si me povređivao volela sam te i praštala. Toliko njih bi volelo da budu sa mnom, znam to, ali ja ni jednog nisam pogledala, ni jedan drugi mi nije bio bitan. Nikoga ne želim. I možda jednom i budem s nekim, možda me neko bude voleo, ali niko nikada više ući u moje srce neće, to ne kažem jer tako sada osećam, to kažem jer si ti ljubav mog života, i druge mogu da budu samo loše kopije. Iako misliš da ti neću  nedostajati, znam, setićeš se mene u onim trenucima u kojim znaš da bi bila kraj tebe... Setićeš se mene, dok usamljen budeš gledao serije koje smo požudno pratili, setićeš se mene kada ti druga bude milovala leđa, setićeš se tog osećaja kada se ceo naježiš, a najviše ćeš se setiti onda kada budeš shvatio da ni jedna druga nema onaj mladež koji te toliko izluđuje... Kad se budeš kupao sam, faliću ti negde u dubini duše, da te gurkam. Biću tu oko tebe, znaš i sam. Da li me stvarno ne voliš vreme će ti pokazati. Mene sad boli...izuzetno me boli. Dušu si mi išupao, srce si mi slomio. Nije ni bitno...ko sam ti ja uopšte...stara navika kažeš. Prerano smo se upoznali, bože ko u nekom filmu... Znam kako si me gledao onda posle onog famoznog ponedeljka...bio je to pogled pun ljubavi, šta li se promenilo u tebi tako odjednom... Ja sam dala sve od sebe da uspemo. Promenila sam se maltene preko noći, udovoljila svim tvojim željama, prećutala stvari na koje bi inače skakala po plafonu, samo da bi video koliko te volim i da sam na sve spremna samo da te ne izgubim. Izgleda sam ipak ja kriva, možda sam se prekasno promenila. Ne znam. teško mi je, opisati ti ne mogu koliko. Nemojte mi govoriti ponovo ćeš voleti, ja i sad posle svega ovoga toliko volim, ne verujem da, ne, ZNAM da drugome ne može da pripadne ovo srce. Slomljeno je u param parčad i nema delića u kojem nisi ti. I ako budem sa drugim, to će biti jer taj neko biti dobar prema meni, jer će me voleti i poštovati, ali ove usne nikada više neće izgovoriti "volim te" jer to samo tebi umeju da kažu... Volim te i tačka. Prihvatam kraj, tako si želeo, ne mogu te siliti na ljubav sa mnom, pogotovo jer znam da ti ne mogu pružiti ono što ti želiš a to je neko drugo telo i sex sa nekom drugom osobom. Nisam ti dovoljna, rekao si, priznao si. Neka, uživaj u drugima. šta drugo da ti kažem. Ne voliš me, tako kažeš. Nema tu priče. Ostaje mi samo da te čuvam u srcu. I ne, neću ponovo voleti...Bar ne tako kako volim tebe. Za druge čuvam samo poštovanje i dobrotu... Ljubav sam potrošila, nažalost na nekog ko mi to ne uzvraća.

                                                             Zauvek tvoj Muckoš!

 


Tišina

Fascikla mojih misli — Autor muckos @ 00:11
...tišina. Moj trenutni neprijatelj, sedim u mračnoj sobi. Sama. I ni vi me verovatno nećete pročitati,potonuću u tišinu, ostaćete nemi. Ovo je bio njagori mogući dan ikada. Saznala sam da mi se laptop ne može popraviti, ili su bar šanse za to jako male. Jeste to obična stvar,ali ja sam jako vezana za njega, tamo sam piskarala, u njemu je moj dnevnik (doduše nije dugačak jer ga pišem od skoro,ali opet), prepun je uspomena. Jednostavno ga volim. a još jedna loša stvar je da se još otplaćuje... Duša mi se cepa, stalno sam nešto čačkala na njemu...i sad mi jako nedostaje. Najgore od svega je što pored toga imam osećaj kao da se moj voljeni udaljava od mene, nije se javljao ceo dan, kad sam ga zvala zvučao je hladno, mrzovoljno... i iako sam imala izuzetnu želju da ga vidim izjavio je da on danas nema želju da me vidi. Grubo, ali tako je. Razumem da je zauzet ili da želi da bude sam, ali nemati želju videti svoju devojku...to je grubo. Možda se samo on pogrešno izražava, a ja previše osetljiva, jer sam u "onim" danima,ali opet s druge strane čudno mi deluje još od nedelje. I sad evo kad mi je najpotrebniji, bar neka njegova lepa reč, ugašen mu fejsbuk (koji mu je non-stop upaljen) i msn je stavljen na "busy" koji mu je uvek "available" jer je stalno za kompjuterom ili eventualno "away" kada nije pri računaru. A svima je dobro poznato da "busy" ne daje zvučno obaveštenje pri dolasku poruke... sad da li sam ja umislila da je zbog mene ili je stvarno tako ne znam, ali imam potrebu da se izjadam. Jer ovo se nikad ne dešava. Ni na poruke ne  odgovara. Eto, šta sam dobila? Tišinu, tišinu koja me ubija, sada kad mi je potrebna topla reč ljubavi. Jedino što razbija ovu beskrajnu tišinu je lavež mog luckastog psa, ali ni njega već ne registrujem. To me nervira da se nije ništa loše ni desilo, niti smo se posvađali, ni ništa, nego tako odjednom. Ajd što ne želi da me vidi, ali što ne želi ni da me čuje sada kada zna kako se osećam i u kakvom sam stanju. Neka, neka se malo odmori od mene, nije tu ništa loše, ali neka bar pokaže da mu je ipak stalo do mene, ne trebamo se udaljavati. Mrzim tišinu, to mi je nešto najgore, manje bi me bolelo da me neko pljune u lice. Ne znam, tišina mi je tako zastrašujuća, liči mi na nekog stranca, a mi smo sve samo ne stranci, pogbogu pa volimo se... bar za sebe mogu reći da ga volim. Da, volim ga, više od sebe, on mi je čitav svet.  A ova tišina toliko boli. Neka, jaka sam, preguraću, moram nekako da se izborim sa njom, spavati ne mogu, zato sada pišem, iako gluposti, ali moram. To mi nekako skida muke sa ove moje krhke duše. Samo se iskreno nadam da borba sa ovom tišinom neće biti duga. Nadam se da ću dobiti bar jedno "Laku noć, bebo!". To bi mi uklonilo sve tegobe ovoga dana, i sateralo bi ovu prokletu tišinu u ćorsokak. Eto, toliko je malo meni potrebno, samo malo pažnje..
 

«Prethodni   1 2 3

Powered by blog.rs