Dotakla sam sreću
Dotakla sam sreću.U jednom trenu držala sam je u rukama, nevidljivu tanku paučinastu nit. Nit koja se lako pokida. Ali ova je bila nekako čvršća, nekako sigurnija. Osećala sam to. Njena čvrstina uvukla mi se pod kožu, do kosti. Prostrujila mi je telom. Osetila sam toplinu. Onu prijatnu meku toplinu. Neka vrsta radosti rodila mi se u okicama. Osmeh, ne želim da ga krijem. Ne. Uvek ću da ga nosim. Ne želim da ga zamenim nečim manje vrednim. Suze, šta one vrede? Ne zaslužuju da budu na mom licu. Ne. Lepa sam kad se smejem. A ta sreća... Osećam je. Tu je, duboko u meni. Onoga trena kada sam je dotakla, poželela sam da je zarobim. Da je stavim u malenu kutiju i da je držim pod katancem, ali sreća sija svim svojim sjajem kada je slobodna. Tada je veličanstvena. Znam, neće me napustiti. Što bi to uradila? Dobro, svesna sam da nekada neće biti tu, ali ostaviće mi radost i osmeh kao garanciju da će se vratiti. A ja? Ja nikada neću odustati od nje. Žašto? Jer sreća čini ovaj život smislenim. Osmeh, on je bitan. Osmeh, on će uvek biti tu na mome licu. Sreća u srcu, u očima. Večito će goreti taj plamen u meni. Poput feniksa, čak i kad izgori, iz pepela rodiće se nova sreća. I ona će me dotaći. Ne, ne želim. Dotakla sam sreću i ne želim da je pustim. Osećam se ispunjeno. Konačno. Da, dotakla sam sreću, onu istinsku, nežnu i vedru.
2 Komentari |
0 Trekbekovi
Lepa si kad se smeješ. Shvati to kao aksiom i nemoj nikad zaboraviti!
Autor sanjarenja56 — 01 Jun 2011, 06:53
Da, lepa si kad se smejes! Ja to znam :) I nemoj nikad da places jer si onda ruzna! :) Toliko od mene :)
Autor lord_johnny — 01 Jun 2011, 22:05