U dalekom svetu snova
Bio je jednom u dalekom svetu snova jedan mali slatki pegavi dečak, velikih krupnih crnih očiju. Živeo je u prelepom mestu pokraj reke sreće i imao je jednu preslatku plišanu igračku koju je svugde nosio sa sobom... Bio je to beli čupavi zeko koga je mnogo voleo. Kada je bio srećan bio je tu da s njim deli svoj nevini osmeh, kada je bio tužan bio je tu da kupi njegove suze. Bio je on čitav njegov svet.
Jednoga dana zeko je nestao. Dečak crnih očiju pao je u očaj. Nije umeo da se nosi sa činjenicom da više nema njegovog voljenog zeke. Bilo je tu drugih plišanih igrčkica koje su mu pružile toplinu i koje su ga navele na put prihvatanja tog tužnog toka događaja, ali ni jedna nije mogla da zameni onu povezanost koju je imao sa čupavim zekom. Počeo je da se smeje, ali ipak nije bio srećan. Nije mogao da zameni zeku ni sa čim na svetu koliko god mu druge preslatke plišane igračke bile drage.
Iznenada, zeko se pojavio. Dečak je bio presrećan, i ni sa kakvom mišlju nije želeo da kvari tu sreću. Plišani beli zeko nije ništa govorio. Ali iza te njegove duboke tišine krilo se mnogo toga. Mali dečak više nije mogao da se bori sa svojim mislima, ipak su uspele da ga sustignu... Tišina je ostavila tragove, dečak je bio svestan da se zeko igrao sa nekim drugim detetom, jer ono ko za inat svuda ostavlja svoje tragove i odvlači pažnju na sebe. I iako je na kraju opet u njegovim rukama, ono proteklo vreme ne da mu mira, pogotovo jer zna koliko je zeko mogao postati drag tom drugom detetu i boji se,jer ne zna koliko je drago ono njemu postalo.
Dečaku je samo preostalo da uzme svoju čarobnu sveščicu i svemoguću olovku i na papir da ispiše sve svoje jade i ono što ga štipa za srce. Potom bi zgužvao papirić svojim malenim rukama i pustio da reka sreće odnese nepotrebne brige. I ostaju im samo predivni snovi išarani osmehom i bezbrižnošću. Nestale su svake misli, čuje se samo srećno žuborenje reke.
Ništa nije bitno, jer je zeko na svom mestu, u pravim rukama. Promenio se, nije više čupav, sada ima prelepe bujne dlačice koje odišu sigurnošću. Mali pegavi dečak zna da sada zaista pripada njemu i da ga ništa ne može odvojiti od njega, jer će uvek ostati zekin dečačić krupnih crnih očiju, a on zauvek njegov mali slatki zeko. To je samo njihov san koji niko ne može da ukrade...
...bilo je to jednom u dalekom svetu snova.
Dodaj komentar |
0 Trekbekovi