Njihova cesta i stisak ruke
Iza venecijanera boje karamele krije se mnošto uspomena jednog dečaka i njegove devojčice. Sve ono što su prošli, što su bili i što tek postaju. Ceo svet je njihov kutak u kome uživaju iz dana u dan. Čvrsto držeći se za ruke hrabro koračaju nepoznatom cestom života. I njihove senke se vole, one su još bliskije, one se prosto tope jedna u drugu. Sve što su prošli ostaje iza njih, ne osvrću se, jer tako su jači, u srcu samo nose lepe uspomene koje nikada ne žele zaboraviti. Sve što vide je put koji je ispred njih. Nekada je on maglovit i nejasan, ali pretežno je dobro osvetljen njihovim snovima i iskrenom ljubavlju. Da, zajedno hrabro koračaju tom nepoznatom cestom. Jedan stisak ruke, mnoštvo raskrsnica, ali kod svake mučne prekretnice samo se još jače stisnu za ručice i kreću dalje. Nekada je to pogrešno skretanje, ali zajedno se brzo vraćaju na pravi put. Šetajući tako u beskraj oni stare i sazrevaju, njihova cesta postaje mnogo veća, nekada se čini kao da je neprohodna, ali u duši ostaju dečica koja se čvrsto drže za malene ruke, to je zapravo njihova iskrena i neiskvarena ljubav, i tako sa stiskom uvek uspeju da nastave put čiji kraj ni sami ne znaju. Ta cesta je njihovim sazrevanjem postala išarana isključivo srećom, jer kao odrasli znaju šta žele i znaju prave vrednosti njihove ponekad zamagljene ceste, i ta svetiljka koja je uvek korak ispred njih daje im snage da ne odustaju od svog zajedničkog putovanja. Želja je svaki dan veća da sustignu tu svetiljku, a šta je ona zapravo? To je samo jedno oličenje njihovih zajedničkih snova preplavljenih radošću. Sada su mnogo jači, stisak im skoro pa nemoguće razdvojiti. Više se ne drže rukama, drže se srcem. Njen osmeh je ono za šta on živi, a njegova sreća su svi njeni snovi. Nema više dečijih suza, sve su to prevazišli. Ponekad projuri bol, pijano vozeći i pregazi ih, ali to je sve sastavni deo njihove ceste. Nose se sa svime i usrećuju jedno drugo. Jer kao što sam rekla sada se drže srcem. Ponekad put neće biti savršen. Ali kad jeste? Ipak oni će dalje sa osmehom u nepoznati kraj njihove životne ceste...znajući da svaki korak čine s ljubavlju i srećom, opečaćen onim čvrstim dečijim stiskom...
Dodaj komentar |
0 Trekbekovi