Muckoševa ispovest
Ne znam više ni kuda ni kako. Nekada mi dođe da oteram sve oko sebe i odem negde gde nikoga nema. Da li će ikada biti drugačije? Ne, imam osećaj da će on uvek činiti ono što ne volim, a ja ću gušiti i sebe i njega u svojim suzama. Gde je onaj čovek od pre četiri meseca što bi umro za mene da je to potrebno, što bi dušu svoju prodao za moju. Gde li je? Jel` to bila samo iluzija sreće što sam mu ponovo u naručju? Ne znam, ali znam da sam se vratila tom čoveku kojem sam bila sve na svetu, a sada ga nema. Nekada mi zaista dođe da se pokupim i odem u manastir. Samo ne znam može li mi Bog pomoći. Može li mi podariti mir. Duša mi je izgubljena, da nađem samo malo hrabrosti otšla bih od svih,otišla bih. Možda bih tada, tamo negde pod Božijim krovom pronašla sreću. Niko ne zna koliko sam potištena, niko... Promena-da li postoji kao reč ili ima i svoju formu? Verovala sam da se može dotaći da se može videti, ali izgleda da se ona može samo čuti. Kada će prestati ova agonija? :(
Dodaj komentar |
0 Trekbekovi