Moj mali svet

Vrtlog ludila

Moje pesme — Autor muckos @ 15:40

Skrila se u tvome krilu,
predala se ljubavnom liku,
a znam da ovo nije moj način,
nije moj put, ali ipak pala sam
u vrtlog opojnog ludila.

Klonula pred olujom strasti,
predala se mističnom vetru,
a znam da ovo nije moj način,
trebam bolje, ali ipak pala sam
u vrtlog skrivenog ludila.

Završila u tvome naručju,
predala se maglovitom području,
a znam da ovo nije moj način,
trebam jasnoću, a ipak pala sam
u vrtlog nejsanog ludila.

Bacila se tvojim voljama,
predala se skrivenom putu,
a znam da ovo nije moj način,
želim svetlost, a ipak pala sam
u vrtlog neosvetljenog ludila.


Zaspala uz kišu

Moje pesme — Autor muckos @ 18:30

Kiša...slivala se,
slivala i nije prestajala.
Vetar boleo me.
Oluja stezala me...
Snažno, da snažnije ne ume.
Svaka kaplja plakala je za sebe.
Onda je utihnula.
Oštar vetar nestao je...
Prestao je da svira sumornu pesmu.
Uspavalo se moje nežno lice.
Zaspalo je uz šapat kiše,
I bol svake njene kaplje.
Otvorih oči,
ali sve je opet isto
Ništa bolje, ništa lepše.
Samo kiše nije bilo.

  
undefined

Sudbina je u našim rukama

Moje pesme — Autor muckos @ 13:00

Put kojim koračamo biramo sami
Boje kojim ga bojimo biramo sami.
Hoće li to biti malo ljubavne crvene.
Ili pak crne i sive šare od tuge...
Sve je na nama!
 
Hoćemo skrenuti levo ili desno,
Hoćemo ići putem pravim ili pak krivim,
Hoćemo obgrliti voljeno biće naše
Ili pak sami tabati životom surovim...
Sve je na nama! 

I kada skrenemo u pogrešnom pravcu,
i kada nam je poreban samo jedan stisak ruke.
I kada greške tolike smo već pravili,
jedino naša volja može da ih popravi.
Sve je na nama! 

Naš veliki neprijatelj ponekad je ponos,
Naš neprijatelj zbog kojeg prilike odlaze.
I naš dragi razum guši nam emocije.
I dali ćemo ih osloboditi da dišu punim plućima,
Samo je na nama!
 
Hoćemo li navući plašt ljubavi obojen u večnost
Hoćemo li prigrliti dugu kao neizmernu sreću
Hoćemo li dozvoliti srcu da se raduje,
I dušu napojiti spokojem i radošću,
Samo je na nama!

Sudbina je u našim rukama,
i dok pletemo je 
šarenim vunama ona odmiče svojim tokom
I što si dalje teže je prepraviti greške pri pletenju
Do nekih se vremenom ni ne može dopreti više.
Sve je na nama!


undefined

Otvori oči

Moje pesme — Autor muckos @ 19:35

Srce moje voli,
al' to srce me boli.
Kida se polako.
Eh, pa nije lako.
 
Srce ću ti dati.
Ne dozvoli mu da pati.
Vernost mu pruži.
Istim će da se oduži.

Odavde me vodi.
Ljubav je u modi.
Tebi sam sve,
neću reći NE.

Uzmi me kraj sebe.
Želim samo tebe.
Voli me pred svima.
Neka vide ko te ima.

Sreću ti nudim.
Sigurnost ću da pružim.
Stegni me snažno.
Sve drugo nije važno.

Šta želiš to pokaži.
Ljubav svoju iskaži.
Mi umemo zajedno.
Srca su nam jedno.

Ne želiš da me gubiš.
Ali beg od tebe mi nudiš.
Poljupce ti dajem.
Ne želim da se kajem.

Ne posustaj više,
jer polako sve se briše.
Otvori već oči.
Jer nestaće sve u noći.


holding hands

Pod jesenjim velom

Moje pesme — Autor muckos @ 19:20

 

U žaru šarenila
pod krilima vetra
razlio se miris
jesenjih kiša.

I po suvom lišću
vetar svira
jesenju pesmu
što u srce dira.

Razlile se boje.
Razlile se pesme.
Miriše na spokoj.
Miriše na kesten. 

Srce tiho igra,
po taktu veselom.
Oči se raduju
pod jesenjim velom.


autumn

 


Iza siluete

Moje pesme — Autor muckos @ 19:10

Iza siluete u strahovitom mraku
Skrila se čežnja koja traga za tobom.
Sakrile se suze što uzalud se nižu.
I utihnuo je šapat što te je još hteo.

Iza siluete u odajama samoće
Sakrio se strah koji drhti zbog tebe
I ova ljubav neće me pa hoće.
Šapat ipak govori:"Želim te kraj sebe"
 
 silhouette

Ti si taj

Moje pesme — Autor muckos @ 19:10

Ti si taj zbog kojeg zastaje mi dah.
Tvoja blizina pokreće moja čula.
Zaseniš me pogledom u jedan mah.
I već se nađem u zemlji čuda.

Ti si taj zbog kojeg zadrhti telo.
Tvoj dodir pokreće moju strast.
Jedan nežan poljubac u moje čelo.
I već si za moju dušu spas.

Ti si taj zbog kojeg kuca srce moje.
Tvoja ljubav pokreće moju sreću.
Naše duše zajedničku sudbinu kroje.
I ja nikada pustiti te neću.
 
undefined 

Umetnik u ljubavi

Moje pesme — Autor muckos @ 13:39
inspired by sanjarenja56
 
Budi moj vajar,
neka tvoje ruke zavape za mojim telom.
Izvajaj naša osećanja
u savršen sklop figura.

Budi moj pesnik,
neka moja ljubav bude tvoja inspiracija.
Ispiši našu sudbinu
u jedan srećan završetak.

Budi moj slikar,
neka ova strast bude tvoje najfinije platno.
Naslikaj naše novo sutra,
u jutra puna nežnosti i vatre.

Budi moj glumac,
neka naša sreća bude tvoja pozornica.
Odigraj mi najsretnije trenutke
koje smo prošli i koje ćemo proći.

Budi moj pisac,
neka moja duša bude tvoj papir bez kraja.
Ispiši našu priču,
sačuvaj nam prelepa sećanja.

Budi moj umetnik,
neka ova istinska ljubav bude tvoja muza.
Sklopi svoje remek delo,
sklopi jedan savršeni par.
 
umetnik u ljubavi 

Nada

Moje pesme — Autor muckos @ 16:21

Nada!
Krhka,
nežna,
skeptična.
Uliva osećaj sreće,
ali isto tako i straha.
Poput malog deteta nevina.
Nespokojna,
a ipak nasmejana.
Nemirna.
muči je neverica.
Slepa,
lažna,
istinska.
Lomljiva.
Uverljiva.
Nesanjana.
Osećajna.
Hrabra.
Ubojita.
Poput sna nestvarna,
ali ipak opipljiva.
Na dohvat ruke.
Daleka.
Večna i iščezla.
Snažna,
malecka.
Optimizam,
pesimizam.

Nada!
Kako nas baca u ponor
tako nas i diže.
Nada!
Uvek tu u nama
...
hope 

Kiša!

Moje pesme — Autor muckos @ 11:35

Kiša.
Prijatelj svih.
Romantika za zaljubljene,
melodija utehe za tužne.

Kiša.
Predivna muzika,
koja do svačijeg srca prodre.
Onaj zvuk koji te naježi.
Zvuk koji budi osećanja.

Kiša.
Otvara sećanja.
Stvara neke nove uspomene.
Kompozitor pravih ljubavi
i pisac ponovnih nadanja.


Kiša.
Onaj svirepi osećaj melanholije
dok gledamo kroz prozor
u mekom ćebetu
sa toplim čajem u rukama.

Kiša.
Onaj nežan zvuk nadanja.
Opojni miris življenja.
I večiti, večiti
stih spokoja.
rain 

Eh...

Moje pesme — Autor muckos @ 00:03

Lako je reći OPROSTI, kada ne opraštamo mi.
Lako je reći ZABORAVI, kada ne zaboravljamo mi.
Teško je staviti sebe u tuđu kožu.
Ali kad bi to bar na tren uradili,
znali bi šta možemo i koliko smemo da očekujemo od drugih.
Znali bi gde su granice naših dela,
i gde su granice tuđih boli...


Neke stvari se nikada neće promeniti

Moje pesme — Autor muckos @ 17:40

Ne možete kamen omekšati.

Ne možete učiniti da se sneg ne otopi.
Voda će uvek na suncu da ispari.
Uvek će da grmi kada se sudare oblaci.
Šta god da bacite u vis ono će da padne na tlo.
Papir će izgoreti u vatru kad ga bacite.
Od planine ne može da postane more.
Ne možete da se posečete a da vam ne krene krv.
Ne možete živeti bez kiseonika.
Cveće će uvek da ispušta mirise.
Lišće će uvek da opada u jesen.
Neke stvari se prosto nikada neće promeniti... 
 

«Prethodni   1 2

Powered by blog.rs